VMA nije obična bolnica

Vojnomedicinska akademija obeležila je jubilej – 180 godina postojanja. Nabavka novih uređaja i osavremenjivanje postojećih dijagnostičkih aparata prioritet je ove ustanove u narednom periodu, ali i edukacija kadrova, brzina uočavanja problema, kao i pravovremeno reagovanje medicinskih timova kada je reč o pacijentima koje leče.

U razgovoru za „Politiku”, pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA, kaže da su razni primeri izuzetne saradnje sa lekarima iz civilnih zdravstvenih ustanova rezultirali uvođenjem novih procedura u lečenju i dijagnostici u VMA, a koje su rezervisane za specijalizovane bolnice. Najnoviji primer je oblast kardiologije i zbrinjavanje kardioloških stanja kroz najsavremenije metode, što je ovoj ustanovi od ogromne važnosti u svakodnevnom radu, a ne samo sredom, kada zbrinjavaju hitne slučajeve za ceo Beograd.

„Ljudski faktor je nezamenljiv. Iako je život u 21. veku doneo dodatni oslonac u vidu brže i lakše dijagnostike, osnova lečenja i dalje svakako počinje dijagnozom, pregledom pacijenta i sagledavanjem različitih laboratorijskih rezultata. Tehnologija je tu da nam izoštri misao i efikasnije ukaže na eventualni problem, ali ljudi ostaju neprikosnoveni oslonac uspešnog lečenja. Zbog toga i usavršavanje u zemlji i inostranstvu ne sme da izostaje. Savremenom medicinom se u dalekoj istoriji podrazumevalo kada se u rad jednog lekara, jer ih se moglo nabrojati na prste dve ruke, uključe i kolege drugih specijalnosti radi sveobuhvatnog lečenja, a danas je to obavezno korišćenje najboljeg što tehnologija nudi”, ističe dr Vukosavljević.

Veliki povratak transplantacione hirurgije dodatno je osnažio mesto VMA u zdravstvenom sistemu Srbije.

Da, prethodna i ova godina vratile su naše transplantacione timove i VMA na put stare slave i pomeranja granica. Posebno sam ponosan na te ekipe ljudi, njihovu organizaciju, pripravnost, dežurstva, jer nisu među njima samo lekari i medicinski tehničari naviknuti na smenski rad i hitne noćne pozive već i svi ostali učesnici, počev od vozača pa do logističke podrške. Transplantaciona hirurgija u VMA razvija se od 1996. godine, kada je urađena prva transplantacija bubrega i dodatno je osnažena prvom transplantacijom jetre urađenom 2005. godine, čime je VMA svrstana u red visokorangiranih zdravstvenih ustanova. Takođe, prve transplantacije rožnjače urađene su čak 1971. godine, a nastavljene usvajanjem novih zakonskih regulativa, te otvaranjem prve akreditovane Očne banke u zemlji 2018. godine. Od prošlog rođendana uradili smo četiri kadaverične transplantacije jetre, šest kadaveričnih transplantacija bubrega, 22 transplantacije bubrega sa živog donora, a transplantirane su i četiri rožnjače, a bilo bi ih i mnogo više da je broj donora veći. Posebna potvrda statusa VMA je i potpisan ugovor o saradnji u oblasti transplantacije organa između Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja. Uz to, u VMA se više od pola veka bavimo i lečenjem najtežih hematoloških pacijenata transplantacijama matičnih ćelija hematopoeze. To je još jedan naš doprinos republičkom transplantacionom programu jer do sada imamo iskustvo od preko 1.600 ovih procedura.

Kakvi su rezultati Centra za hitnu pomoć VMA kada ste sredom dežurna ustanova za grad Beograd? Bilo je reči o obnovi i adaptaciji prostora.

Naš dežurni dan, u narodu popularna sreda, aktuelan je od 2010. godine. Centar za hitnu pomoć VMA, svojevremeno projektovan za mnogo manji broj pacijenata, nije ni slutio raznoliku zdravstvenu problematiku sa kojom se suočava savremeni svet danas. Ono što nam je koju godinu ranije bio prosek, a to je pet stotina građana koji zatraže pomoć, sada je više od sedam stotina. Prioriteti u zdravstvu se menjaju svakodnevno. Jasno je da nam za pregled ili hitan prijem, pa makar i tokom tih 24 sata, treba veći, širi, za sve naše pacijente komotniji radni prostor, ali podjednako su važni i zahtevi drugih organizacijskih jedinica pod ovih 180.000 kvadratnih metara. Bolničke kapacitete tradicionalno prilagođavamo uoči srede, ali nekad je zaista posebna veština svih iskusnih dežurnih, pa i mlađih specijalista, da uspešno zbrinu tako veliki broj pacijenata. Jer hitni prijemi su najčešće urgentna kardiološka stanja, koja zahtevaju intenzivnu negu i poseban režim lečenja, a kapaciteti svih bolnica, pa i naše, po ovom pitanju su ograničeni.

Da li ste se vratili u normalan režim rada posle pandemije kovida 19?

Često naglašavam da VMA nije obična bolnica. Pod njenim krovom nalazi se oko četiri petine kompletnog vojnog zdravstva. Ali posebno je važna uloga i drugih nivoa zdravstvene zaštite kako bi lečenje svih naših pacijenata, i vojnih i civilnih, bilo dobro vođeno od početka.

U jednom od prvih intervjua za „Politiku” najavio sam intenzivan rad, koji je prethodio reformama u zdravstvu i brz tempo u cilju dostizanja maksimuma u svim segmentima rada. Tako je i bilo. Iskreno, sedam punih godina, i osma, na mestu načelnika VMA su proletele. Tome je dosta doprinela i pandemija virusa korona, ali čak i bez nje uveren sam da nam svakodnevica ne bi bila ni sporija, ni lakša. U odnosu na prethodne godine, tj. brojke, rezultati, vratili su se „u normalu”. Prošle godine smo stacionarno lečili oko 30.000 pacijenata, uradili oko 20.000 operacija uz oko tri miliona laboratorijskih analiza. Obavljeno je i oko 300.000 specijalističkih pregleda vojnih i civilnih osiguranika, 75.000 radioloških dijagnostika. Sve su to već viđene brojke, a posle perioda korone, kada smo imali dupliran broj pregleda i prijema preko Centra za hitnu pomoć VMA uz manji broj ljudi, kao da nam je podignuta letvica za svakodnevni rad. Baš kako je i tada često izgovarano, posle pandemije kovida ništa više neće biti isto. I nije.

Dopunski rad VMA izazvao je oprečna mišljenja u javnosti? Kakva je situacija sada?

Interesantno je da smo tokom pripreme za svečanu akademiju povodom Dana VMA naišli na podatak da je poliklinička služba VMA radila sa civilima još od osnivanja jer je VMA uvek bila namenjena lečenju svih građana. Poliklinički rad je zaustavljen samo tokom perioda korone, ali čak su i tada svi građani, nezavisno od zdravstvenog osiguranja, mogli da zatraže našu pomoć preko naše hitne službe. Nakon što je nastavljeno normalno funkcionisanje cele ustanove, počeli su pregledi vojnih i civilnih osiguranika sa uputima na poliklinici tokom prepodnevnih časova, pa su na red došli i potezi neophodni za održavanje konkurentnosti VMA. Jedan od njih je povratak dopunskog rada u popodnevnim časovima i usaglašavanje cenovnika usluga sa drugim zdravstvenim ustanovama.

Koliko su građani zainteresovani da dolaze i plaćaju preglede, a koliko su lekari spremni da rade u popodnevnim satima?

Dopunski rad omogućio je našim specijalistima da rade u svojoj matičnoj ustanovi koju dobro poznaju, pod istim uslovima kao u drugim sektorima, a s druge strane, obezbedili smo zdravstvene usluge većem broju građana, i to sve bez opterećenja fondova za zdravstveno osiguranje. Ovo je, napominjem, samo jedan od načina lečenja u VMA, i to ukoliko pacijent odabere VMA i želi da ga pregleda određeni lekar. Kroz kabinete i funkcijske dijagnostike specijalisti i supspecijalisti pružaju usluge kompletne dijagnostike i terapije uz istovremenu međukliničku saradnju. Baš iz ovih razloga, kao i zbog višedecenijskog poverenja u rad lekara VMA, odgovora na veliko interesovanje stanovnika naše zemlje, zemalja u regionu i u inostranstvu. Sveobuhvatnost, na jednom mestu, koja karakteriše rad VMA, uzrokovala je da interesovanje za lečenje kod nas nikada nije jenjavalo.

Šta su u dugoj istoriji bile prekretnice u funkcionisanju ustanove na čijem ste čelu?

Nezahvalno je govoriti o tako dugoj i bogatoj istoriji. VMA je svedok nastanka i razvoja sanitetske službe, nastajanja vojnih bolnica, a naši prethodnici su učesnici svih burnih i malo manje nemirnih vremena u našoj zemlji. Nemoguće je preskočiti ratnu medicinu kao svojevrsnu polaznu osnovu uspeha mnoštva generacija vojnih doktora. Nažalost, ratna vremena su donosila najvrednija iskustva u vojnoj medicini, a u mirnodopsko doba najveći izazovi su, opet, u oblasti hirurgije. Od velikih i komplikovanih zahvata, čime su rešavane problematike sa kojima niko u zemlji nije pokušao da se „uhvati ukoštac”, preko mikrohirurgije, replantacije, pa do robotskih staplera. Teško je izdvojiti važne prekretnice u radu kada je svaki put u pitanju spasavanje života. Recimo da nam je svaka operacija u kojoj po pravilu učestvuje multidisciplinarni tim donela elan za još snažnije poduhvate.

Za ovih sedam godina, koliko sam na čelu naše najveće vojnozdravstvene ustanove, nebrojano puta sam se vraćao ne samo svojim počecima već i istoriji VMA. Ono što sa odgovornošću mogu da potvrdim jeste da je VMA bila i ostala svojevrstan vulkan strasti prema znanju, nauci i brizi o zdravlju svih građana. Među prvima u zemlji uveli smo dnevnu hirurgiju, i to 2005. godine. Do minimalno invazivne hirurgije, koja je posvećena manjem broju bolničkih dana, bržeg i lakšeg oporavka pacijenata, ali i manjih troškova lečenja, prošli smo i kroz prvu minimalno invazivnu laparoskopsku resekciju jetre, mikrohiruršku rekonstrukciju jezika i poda usne duplje slobodnim režnjem sa prednje spoljašnje strane natkolenice, višebrojnih uspeha u domenu VATS hirurgije, kao i prve mikroincizione zadnje vitrektomije oka u zemlji i regionu, pre više od decenije (i još u hirurgiji uživo), koja je znatno usavršena i postala rutinska metoda u kliničkom radu za čitav niz oboljenja zadnjeg segmenta oka. Sve su to zahtevne hirurške metode koje iziskuju multidisciplinarni pristup, a po tome je VMA bila i ostala prepoznatljiva. Zbog toga je i nastala ona u narodu poznata rečenica „Može mu pomoći samo VMA.”

Medalje za najbolje hirurge

Šta nas očekuje tokom proslave Dana VMA, koja će biti održana 4. marta?

Obeležavanje jubileja kao što je 180. rođendan VMA u službi svog naroda, svoje vojske i svoje države osmislili smo kao svečanu akademiju sa našim tradicionalnim nagradama tim povodom. Izabrane su najbolje organizacijske jedinice sa izuzetnim rezultatima u prethodnih godinu dana, a uručićemo i medalje „Dr Vladan Đorđević” najboljim hirurzima iz vojnog i civilnog zdravstva. To su standardni simboli svečanosti, a programom smo ove godine predvideli malo drugačiji osvrt na važnost VMA. Ponosni na sve svoje generacije zaposlenih, uspehe i hrabre poduhvate u dijagnostici i lečenju najtežih oboljenja svih svojih pacijenata, spremni uvek da napredujemo i radimo više i bolje, prenosimo znanja i učimo, da budemo uvek u društvu najboljih i sa stalnim pogledom u budućnost – biće poruka naše svečanosti.

Učešće u mirovnim operacijama kao benefit

Kako se rešava problem sa nedostatkom medicinskog kadra?

U odnosu na moderan način života i sve faktore rizika koje uz sebe neminovno nosi, koliko god da nas ima i koliko god sati dnevno da radimo – malo je. Ono što vojno zdravstvo izdvaja na tržištu uvek će biti uslovi rada i neki od benefita poput stručnog usavršavanja u zemlji i inostranstvu, stalnih obuka za nove procedure, mogućnosti učešća u mirovnim operacijama, korektnih međuljudskih odnosa, što je sve rezultiralo većim prilivom u odnosu na odliv kadra u prošloj 2023. godini, kao i prethodnih sedam godina.