Иран­ски би­ра­чи ка­зни­ли власт

Во­ђе Ислам­ске Ре­пу­бли­ке под­се­ћа­ле су би­ра­че да је њи­хо­ва вер­ска ду­жност да иза­ђу на из­бо­ре, али ре­корд­но ма­ли број од 61 ми­ли­он апа­тич­них и не­за­до­вољ­них би­ра­ча ода­звао се по­зи­ву, па рас­по­ло­же­ње ти­хе ве­ћи­не ша­ље по­ру­ку упо­зо­ре­ња те­о­крат­ским вла­сти­ма.

Из­бо­ри за 290 ме­ста у Пар­ла­мен­ту и за 88 чла­но­ва Скуп­шти­не екс­пе­ра­та, те­ла ко­је би­ра вр­хов­ног во­ђу, би­ли су пр­ви од ка­да кон­зер­ва­тив­ци има­ју пу­ну кон­тро­лу над пар­ла­мен­том, суд­ством и вла­дом, и по­твр­ди­ли су до­ми­на­ци­ју вла­да­ју­ћег твр­дог те­о­крат­ског и вој­ног кри­ла ко­је се по­тру­ди­ло да не­ма озбиљ­ног ри­ва­ла.

Иако Меџ­лис, пар­ла­мент, од­лу­чу­је ма­хом о ло­кал­ним а не др­жав­ним пи­та­њи­ма, Са­вет чу­ва­ра – чи­је чла­но­ве име­ну­је или одо­бра­ва вр­хов­ни во­ђа – одо­брио је ви­ше од 15.200 кан­ди­да­та али је тек 20–30 кан­ди­да­та ли­бе­рал­не ори­јен­та­ци­је до­би­ло са­гла­сност да иза­ђе док су мно­ги ре­фор­ми­сти дис­ква­ли­фи­ко­ва­ни.

Ка­ко се гла­со­ви бро­је руч­но, на са­оп­шта­ва­ње ко­нач­них ре­зул­та­та мо­гло би да се че­ка три да­на, али пр­ви ре­зул­та­ти го­во­ре о ре­корд­но ни­ској из­ла­зно­сти од око 41 од­сто. Ти­ме је обо­рен прет­ход­ни ре­корд по­ста­вљен фе­бру­а­ра 2020, ка­да је 42,5 од­сто би­ра­ча иза­шло на гла­са­ње, што је био нај­сла­би­ји од­зив од ус­по­ста­вља­ња Ислам­ске Ре­пу­бли­ке и ре­во­лу­ци­је 1979.

Иран­ци су се ве­ћин­ски оглу­ши­ли о ви­ше­ме­сеч­ну кам­па­њу па и апе­ле вр­хов­ног во­ђе, 84-го­ди­шњег аја­то­ла­ха Али Хам­не­и­ја. „Учи­ни­те при­ја­те­ље срећ­ним и раз­о­ча­рај­те не­при­ја­те­ље”, по­зи­вао је нај­ве­ћи ауто­ри­тет ка­ко би власт по­вра­ти­ла ауто­ри­тет озбиљ­но на­ру­шен ма­сов­ни­јим хап­ше­њи­ма и ег­зе­ку­ци­ја­ма ко­је је ре­жим ко­ри­стио у об­ра­чу­ну са де­мон­стран­ти­ма то­ком не­ре­да ко­ји су зе­мљу по­тре­сли 2022-2023, на­ком смр­ти де­вој­ке Мах­се Ами­ни, ко­ју је по­ли­ци­ја за чу­ва­ње мо­ра­ла при­ве­ла у Те­хе­ра­ну због нео­д­го­ва­ра­ју­ћег но­ше­ња хи­џа­ба.

Власт је ши­ром зе­мље рас­по­ре­ди­ла 250.000 при­пад­ни­ка сна­га ре­да да спре­че мо­гу­ће ин­ци­ден­те, али је по­ка­за­ла да не од­у­ста­је од ре­пре­си­је: по­зна­ти пе­вач осу­ђен је на три го­ди­не и осам ме­се­ци за­тво­ра због „про­па­ган­де про­тив ре­жи­ма” – из­во­ђе­ња пе­сме „Ба­ра­је”, ко­ја је по­ста­ла хим­на нај­ве­ћих про­те­ста од вре­ме­на ислам­ске ре­во­лу­ци­је.

Од­зи­ву ни­су по­мо­гли ни па­три­от­ски по­зи­ви ко­ман­дан­та елит­не је­ди­ни­це Ислам­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де Амир Али Ха­џи­за­де­ха. „Био је дан ка­да смо мо­ра­ли да се су­прот­ста­ви­мо не­при­ја­те­љу узи­ма­ју­ћи оруж­је. То се до­го­ди­ло то­ком Све­те од­бра­не (ра­та са Ира­ком 1980-1988), бор­бе про­тив Да­е­ша (Ислам­ске др­жа­ве) и дру­гих ин­ци­де­на­та. Да­нас то исто чи­ни­мо гла­са­ју­ћи. При­су­ство љу­ди да­је му­ни­ци­ју.”

Ко­а­ли­ци­ја пар­ти­ја по­зна­та као „Фронт ре­фор­ми” ни­је уче­ство­ва­ла на из­бо­ри­ма ко­је је на­зва­ла „бе­сми­сле­ним и не­е­фи­ка­сним”. Бив­ши ре­фор­ми­стич­ки пред­сед­ник Ха­сан Ро­ха­ни, ко­ме је оне­мо­гу­ћен по­нов­ни из­бор у Скуп­шти­ну екс­пе­ра­та, из­ја­вио је да су из­бо­ри при­ли­ка за „глас про­те­ста”, док је још је­дан бив­ши пред­сед­ник Мо­ха­мад Ха­та­ми ре­као да су из­бо­ри „ве­о­ма да­ле­ко од фер и сло­бод­них”. За­тво­ре­на ак­ти­вист­ки­ња за пра­ва же­на и до­бит­ни­ца Но­бе­ло­ве на­гра­де за мир 2023. Нар­гес Мо­ха­ма­ди опи­са­ла је из­бо­ре као „ла­жне”.

Иран­ке чи­не око по­ло­ви­не би­рач­ког те­ла, али су пред­ста­вља­ле тек око 13 од­сто кан­ди­дат­ки­ња за Меџ­лис, у ко­ме их је у до­са­да­шњем са­зи­ву, пре­ма зва­нич­ној аген­ци­ји ИР­НА, би­ло са­мо 16. Но­ве број­ке по­твр­ђу­ју да же­не оста­ју ис­кљу­че­не из по­ли­тич­ких цен­та­ра мо­ћи иако по­след­ње де­це­ни­је до­би­ја­ју све зна­чај­ни­је по­зи­ци­је у би­зни­су, обра­зо­ва­њу и здрав­ству.

Ра­сту­ћем не­за­до­вољ­ству нај­ви­ше до­при­но­се еко­ном­ска кри­за иза­зва­на оштрим аме­рич­ким санк­ци­ја­ма ко­је по­га­ђа­ју нафт­ни и бан­кар­ски сек­тор, ло­ше упра­вља­ње при­вре­дом ко­ју пу­ну де­це­ни­ју кон­тро­ли­ше Ислам­ска ре­во­лу­ци­о­нар­на гар­да, ко­руп­ци­ја, си­ро­ма­штво и ин­фла­ци­ја, али и огра­ни­ча­ва­ње по­ли­тич­ких и дру­штве­них сло­бо­да. Оче­ки­ва­ња да ће се си­ту­а­ци­ја по­пра­ви­ти ка­да је пре три го­ди­не иза­бран пред­сед­ник Ебра­хим Ра­и­си ни­су се оства­ри­ла.

Из­бо­ри су одр­жа­ни у вре­ме ра­та у Га­зи ко­ји иран­ски зва­нич­ни­ци опи­су­ју као су­коб све­та исла­ма и За­па­да, по­себ­но од вре­ме­на ства­ра­ња Др­жа­ве Изра­ел 1948. Те­хе­ран по­др­жа­ва па­ле­стин­ски по­крет Ха­мас, ли­бан­ске Хе­збо­ла­хе и је­мен­ске Ху­те, ко­је је укљу­чио у „Осо­ви­ну от­по­ра”, али па­жљи­во из­бе­га­ва ди­рект­ну кон­фрон­та­ци­ју са Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма. Но­ви пар­ла­мент не­ће од­лу­чи­ва­ти о пи­та­њи­ма спољ­не по­ли­ти­ке ко­ја су ис­кљу­чи­ви до­мен вр­хов­ног во­ђе.