Iran­ski bi­ra­či ka­zni­li vlast

Vo­đe Islam­ske Re­pu­bli­ke pod­se­ća­le su bi­ra­če da je nji­ho­va ver­ska du­žnost da iza­đu na iz­bo­re, ali re­kord­no ma­li broj od 61 mi­li­on apa­tič­nih i ne­za­do­volj­nih bi­ra­ča oda­zvao se po­zi­vu, pa ras­po­lo­že­nje ti­he ve­ći­ne ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja te­o­krat­skim vla­sti­ma.

Iz­bo­ri za 290 me­sta u Par­la­men­tu i za 88 čla­no­va Skup­šti­ne eks­pe­ra­ta, te­la ko­je bi­ra vr­hov­nog vo­đu, bi­li su pr­vi od ka­da kon­zer­va­tiv­ci ima­ju pu­nu kon­tro­lu nad par­la­men­tom, sud­stvom i vla­dom, i po­tvr­di­li su do­mi­na­ci­ju vla­da­ju­ćeg tvr­dog te­o­krat­skog i voj­nog kri­la ko­je se po­tru­di­lo da ne­ma ozbilj­nog ri­va­la.

Iako Medž­lis, par­la­ment, od­lu­ču­je ma­hom o lo­kal­nim a ne dr­žav­nim pi­ta­nji­ma, Sa­vet ču­va­ra – či­je čla­no­ve ime­nu­je ili odo­bra­va vr­hov­ni vo­đa – odo­brio je vi­še od 15.200 kan­di­da­ta ali je tek 20–30 kan­di­da­ta li­be­ral­ne ori­jen­ta­ci­je do­bi­lo sa­gla­snost da iza­đe dok su mno­gi re­for­mi­sti dis­kva­li­fi­ko­va­ni.

Ka­ko se gla­so­vi bro­je ruč­no, na sa­op­šta­va­nje ko­nač­nih re­zul­ta­ta mo­glo bi da se če­ka tri da­na, ali pr­vi re­zul­ta­ti go­vo­re o re­kord­no ni­skoj iz­la­zno­sti od oko 41 od­sto. Ti­me je obo­ren pret­hod­ni re­kord po­sta­vljen fe­bru­a­ra 2020, ka­da je 42,5 od­sto bi­ra­ča iza­šlo na gla­sa­nje, što je bio naj­sla­bi­ji od­ziv od us­po­sta­vlja­nja Islam­ske Re­pu­bli­ke i re­vo­lu­ci­je 1979.

Iran­ci su se ve­ćin­ski oglu­ši­li o vi­še­me­seč­nu kam­pa­nju pa i ape­le vr­hov­nog vo­đe, 84-go­di­šnjeg aja­to­la­ha Ali Ham­ne­i­ja. „Uči­ni­te pri­ja­te­lje sreć­nim i raz­o­ča­raj­te ne­pri­ja­te­lje”, po­zi­vao je naj­ve­ći auto­ri­tet ka­ko bi vlast po­vra­ti­la auto­ri­tet ozbilj­no na­ru­šen ma­sov­ni­jim hap­še­nji­ma i eg­ze­ku­ci­ja­ma ko­je je re­žim ko­ri­stio u ob­ra­ču­nu sa de­mon­stran­ti­ma to­kom ne­re­da ko­ji su ze­mlju po­tre­sli 2022-2023, na­kom smr­ti de­voj­ke Mah­se Ami­ni, ko­ju je po­li­ci­ja za ču­va­nje mo­ra­la pri­ve­la u Te­he­ra­nu zbog neo­d­go­va­ra­ju­ćeg no­še­nja hi­dža­ba.

Vlast je ši­rom ze­mlje ras­po­re­di­la 250.000 pri­pad­ni­ka sna­ga re­da da spre­če mo­gu­će in­ci­den­te, ali je po­ka­za­la da ne od­u­sta­je od re­pre­si­je: po­zna­ti pe­vač osu­đen je na tri go­di­ne i osam me­se­ci za­tvo­ra zbog „pro­pa­gan­de pro­tiv re­ži­ma” – iz­vo­đe­nja pe­sme „Ba­ra­je”, ko­ja je po­sta­la him­na naj­ve­ćih pro­te­sta od vre­me­na islam­ske re­vo­lu­ci­je.

Od­zi­vu ni­su po­mo­gli ni pa­tri­ot­ski po­zi­vi ko­man­dan­ta elit­ne je­di­ni­ce Islam­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de Amir Ali Ha­dži­za­de­ha. „Bio je dan ka­da smo mo­ra­li da se su­prot­sta­vi­mo ne­pri­ja­te­lju uzi­ma­ju­ći oruž­je. To se do­go­di­lo to­kom Sve­te od­bra­ne (ra­ta sa Ira­kom 1980-1988), bor­be pro­tiv Da­e­ša (Islam­ske dr­ža­ve) i dru­gih in­ci­de­na­ta. Da­nas to isto či­ni­mo gla­sa­ju­ći. Pri­su­stvo lju­di da­je mu­ni­ci­ju.”

Ko­a­li­ci­ja par­ti­ja po­zna­ta kao „Front re­for­mi” ni­je uče­stvo­va­la na iz­bo­ri­ma ko­je je na­zva­la „be­smi­sle­nim i ne­e­fi­ka­snim”. Biv­ši re­for­mi­stič­ki pred­sed­nik Ha­san Ro­ha­ni, ko­me je one­mo­gu­ćen po­nov­ni iz­bor u Skup­šti­nu eks­pe­ra­ta, iz­ja­vio je da su iz­bo­ri pri­li­ka za „glas pro­te­sta”, dok je još je­dan biv­ši pred­sed­nik Mo­ha­mad Ha­ta­mi re­kao da su iz­bo­ri „ve­o­ma da­le­ko od fer i slo­bod­nih”. Za­tvo­re­na ak­ti­vist­ki­nja za pra­va že­na i do­bit­ni­ca No­be­lo­ve na­gra­de za mir 2023. Nar­ges Mo­ha­ma­di opi­sa­la je iz­bo­re kao „la­žne”.

Iran­ke či­ne oko po­lo­vi­ne bi­rač­kog te­la, ali su pred­sta­vlja­le tek oko 13 od­sto kan­di­dat­ki­nja za Medž­lis, u ko­me ih je u do­sa­da­šnjem sa­zi­vu, pre­ma zva­nič­noj agen­ci­ji IR­NA, bi­lo sa­mo 16. No­ve broj­ke po­tvr­đu­ju da že­ne osta­ju is­klju­če­ne iz po­li­tič­kih cen­ta­ra mo­ći iako po­sled­nje de­ce­ni­je do­bi­ja­ju sve zna­čaj­ni­je po­zi­ci­je u bi­zni­su, obra­zo­va­nju i zdrav­stvu.

Ra­stu­ćem ne­za­do­volj­stvu naj­vi­še do­pri­no­se eko­nom­ska kri­za iza­zva­na oštrim ame­rič­kim sank­ci­ja­ma ko­je po­ga­đa­ju naft­ni i ban­kar­ski sek­tor, lo­še upra­vlja­nje pri­vre­dom ko­ju pu­nu de­ce­ni­ju kon­tro­li­še Islam­ska re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da, ko­rup­ci­ja, si­ro­ma­štvo i in­fla­ci­ja, ali i ogra­ni­ča­va­nje po­li­tič­kih i dru­štve­nih slo­bo­da. Oče­ki­va­nja da će se si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­ti ka­da je pre tri go­di­ne iza­bran pred­sed­nik Ebra­him Ra­i­si ni­su se ostva­ri­la.

Iz­bo­ri su odr­ža­ni u vre­me ra­ta u Ga­zi ko­ji iran­ski zva­nič­ni­ci opi­su­ju kao su­kob sve­ta isla­ma i Za­pa­da, po­seb­no od vre­me­na stva­ra­nja Dr­ža­ve Izra­el 1948. Te­he­ran po­dr­ža­va pa­le­stin­ski po­kret Ha­mas, li­ban­ske He­zbo­la­he i je­men­ske Hu­te, ko­je je uklju­čio u „Oso­vi­nu ot­po­ra”, ali pa­žlji­vo iz­be­ga­va di­rekt­nu kon­fron­ta­ci­ju sa Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. No­vi par­la­ment ne­će od­lu­či­va­ti o pi­ta­nji­ma spolj­ne po­li­ti­ke ko­ja su is­klju­či­vi do­men vr­hov­nog vo­đe.