Шмиту смета продаја имовине на Јахорини

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Шмиту ћу послати литру ракије, па нека заигра коло и провесели се, уплате су завршене”, нашалио се председник Републике Српске Милорад Додик недавно пред новинарима у Бањалуци у вези с актуелном проблематиком продаје земљишта на Јахорини, која у својој основи има озбиљну позадину.

Наиме, председник је тако прокоментарисао својеврсну ургенцију (не)именованог супервизора Кристијана Шмита упућену Правобранилаштву БиХ у вези с продајом 5,6 хектара земљишта на Јахорини, која је по одлуци Владе РС отишла у руке једне теслићке приватне компаније за нешто више од 20 милиона евра.

У позадини целе приче јесу нерешени односи у вези с државном имовином, то јест с опречним тумачењем која имовина на територији два ентитета треба да се дели.

Насупрот мишљењу у Бањалуци, део западних представника сматра да под имовину коју треба поделити договором у органима БиХ потпадају и јавна добра, као што су шуме, реке и пољопривредна земљишта, што у Српској описују као апсурд јер је та имовина подељена ентитетском линијом у Дејтонском споразуму. Наиме, идеја о продаји земљишта на Јахорини потекла је од Олимпијског центра Јахорина. План је био да се новац од продаје усмери у Буџет РС за сервисирање обавеза и кредита, писали су медији. Међутим, овом плану успротивили су се у Канцеларији високог представника (ОХР) у БиХ. Инвеститорима су запретили да ће бити ништаван сваки уговор који је супротан забрани располагања имовином (која постоји откако је Педи Ешдаун наметнуо такву забрану све до постизања договора о расподели).

Правобранилаштво БиХ формирало је предмет у вези с продајом земље на Јахорини. Како су у тој институцији рекли за Радио слободна Европа, они у вези с тим „предузимају правне радње према управним и судским органима”.

Милорад Додик, пак, уверава да је цела ствар завршена. „ОХР нема ништа с тим. Ми смо све учинили на Јахорини да повећамо цену имовине, земљишта... Пре пет година то исто земљиште не бисте могли да продате за милион КМ, а сада за 42 милиона. Правобранилаштво БиХ не постоји по Уставу”, истакао је Додик. Рекао је да је Јахорина после Београда на води, највеће инвестиционо градилиште на Балкану, „што некима смета”.

У вези с овим случајем медији су приметили и неке занимљиве парадоксе. Телевизија Н1 подсетила је на недавни случај у Федерацији БиХ. Тамошња влада дозволила је инвеститору, једној британској фирми, привремено коришћење шумског земљишта, површине 72.415 квадратних метара, у сврху експлоатације минералних сировина олова, цинка, барита и пратећих племенитих метала.

Одлуком Владе ФБиХ промењена је намена шумског земљишта, па је британском инвеститору допуштено да изврши промену намене државног земљишта и да шуму треће класе претвори у експлоатационо поље.

„Државно правобранилаштво искључено је из овог процеса, према наводима, уз дозволу Кристијана Шмита”, известила је Н1.

Наиме, реч је имовини у Варешу у Зеничко-добојском кантону. Сарајевски медији раније су известили како је Влада ФБиХ средином децембра минуле године искључила институције БиХ приликом доношења одлука о располагању државном имовином, односно државним шумама које у Варешу крчи британска фирма.

Министар трговине и туризма РС Денис Шулић рекао је јуче новинарима да Правобранилаштво БиХ нема надлежност кад је реч о продаји земљишта на Јахорини, појаснивши да су обавезујући закони и прописи који су на снази у Републици Српској и мишљење Правобранилаштва Српске. „Правобранилаштво БиХ покушава да изађе из својих надлежности, као и све што је у БиХ. Ми и даље настављамо све да радимо по законима и прописима Републике Српске”, нагласио је Шулић и навео да је и Правобранилаштво БиХ „потпало под утицај нелегалног високог представника”.