Борба против гојазности само дугорочним мењањем навика у исхрани

Специјалиста Саветовалишта за исхрану Института „Милан Јовановић Батут” Јелена Кашанин изјавила је данас за Танјуг да су за регулисање телесне тежине најважнији правилан распоред оброка и избор намирница и поручила да опште применљиве дијете нису добре већ саветује консултације са стручњацима са Института, а затим индивидуални приступ у решавању проблема гојазности или потхрањености.

Она је поводом обележавања Светског дана борбе против гојазности 4. марта указала на то да су многи данас препуштени брзом начину живота који са собом носи и неправилне навике у исхрани, и да су неопходне дугорочне односно трајне промене навика.

„Многи су се препустили брзом начину живота, и онда долази до повећања телесне масе односно гојазности. Обележавањем овог дана ми позивамо грађане да закажу свој преглед и консултације на Институту”, рекла је Кашанин.

Интересовање је велико, додаје, и оцењује да пацијенти све чешће прихватају промену животних навика са циљем регулисања телесне масе уместо брзих и нездравих дијета. „Зато је посао који Институт ради важан. Ради се о мењању навика у исхрани, када се усвоје правилне навике, онда оног тренутка кад се достигне неки циљ – жељена тежина или поправљање вредности лабораторијских анализа који указују на повећане масноће у крви, повећан шећер, онда се те навике усвајају и то све се може врло лако одржати и немамо онај класичан `јо-јо ефекат`, односно враћања тог вишка килограма”, рекла је Кашанин.

На питање да ли постоји заступљенији пол или узраст са проблем вишка килограма, специјалиста истиче да је некада било више гојазних жена али да се та разлика сада смањује, да на консултације долазе и мушкарци, међутим да је повод често различит.

„Мушкарци чешће долазе због здравствених проблема, док је код жена осим тога разлог и естетске природе. Што се тиче узраста, највише су затупљени они средњих година, када се у ствари можда и први пут јављају здравствени проблеми. Млађи долазе ако су гојазни опет више из естетских разлога, сувише су можда млади да би било неких здравствених поремећаја, али нису ни они искључени”, указала је Кашанин. Кашанин саветује правилан распоред оброка, редовно узимање оброка и посебно истиче одабир намирница и начин припреме.

„Правилан распоред оброка - да нема у току дана прескакања оброка, да нема великих размака између њих. Врло је важан и одабир намирница и начин њихове припреме, да се максимално избегава брза храна и пециво, и да се некако вратимо на оно што је некада било, да се колико год радно време дозвољава, највише оброка обави код куће”, саветује Кашанин.

Посебно је истакла индивидуални приступ када је у питању борба са гојазношћу, и указала на то да ни једна дијета не може да буде „општа” односно адекватна за сваку особу. „Није здраво избацивати одређене групе намирница, уколико не постоји неки здравствени проблем. Ни једна дијета и промена начина исхране није универзална, рад код нас у Саветовалишту је индивидуалан - не може бити исти начин исхране за некога ко има 50 и 30, или 18 година. Узимају се у обзир и физичка активност, како изгледа његов дан, јер ако неко ради од 9 до 17 сати, сигурно не можемо очекивати да руча у 14 сати. Све то се прилагоди појединцу, и то је разлика између нас и тих брзих дијета, које су можда у том првом тренутку ефикасније, али када се неко врати неком старом начину исхране и живота, ти килограми се увек враћају”, рекла је Кашанин.

Глобално, гојазност представља узрок више од милион смртних исхода годишње, а процењује се да погађа више особа него пушење, алкохолизам или сиромаштво изискујући високе трошкове здравствене заштите, објавио је Институт. Током последње две деценије преваленција гојазности у Европи троструко је повећана, а прекомерна ухрањеност данас погађа 50 одсто одраслих, док је једна трећина те популације гојазна.

Прекомерна ухрањеност и гојазност присутни су и код 20 до 30 одсто деце и адолесцената у земљама Европе, а драматичан тренд годишњег пораста њихове преваленције и честа удруженост са другим болестима дају епидемији гојазности у овој популационој групи изузетан значај, не само здравствени већ и економски и демографски.

Око 60 до 85 одсто гојазне деце школског претпубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (хипертензија – повишен крвни притисак, рана атеросклероза, шећерна болест тип 2), као и ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја.

Поред последица по физичко здравље гојазне особе су чешће депресивне, имају мање самопоуздања и често су социјално стигматизоване. Значајне су и економске последице гојазности које се огледају у високим и често непропорционалним трошковима здравствене заштите и високом проценту одсуства са посла због боловања као последица здравствених проблема у чијој основи лежи гојазност као узрочни или фактор ризика.