Краставац по мери ЕУ

Од нашег сталног дописника
Загреб – Међу онима које ће заболети глава од приближавања европским интеграцијама свакако су и ратари, јер убудуће, њихови производи морају да буду као под конац и пред потенцијалним купцима послагани као војници у строју. Хрватска је ових дана донела правилник о квалитету поврћа и воћа којим је у складу с нормама ЕУ прецизно предвиђено како воће и поврће мора да изгледа изложено у продаји.

Све воће и поврће, по том правилнику, у продавницама мораће да буде подједнако, сложено према величини и тежини, искључиво стандардног облика – пише у правилнику и онда се наводе прецизне одредбе и мере по врстама. Тако на пример, плави патлиџан не сме бити превише закривљен, краставци морају бити подједнаке дужине и облика, послагани према величини, боранија се мора продавати с петељком, а грашак у махуни мора да има најмање пет зрна. Надаље, код спанаћа прве класе петељка листа не сме бити дужа од 10 сантиметара, а празилук мора да има прописан однос белог и зеленог дела (трећина укупне дужине или половина стабљике мора да буде бела или зеленкасто-бела). Минимални промер код раног празилука је осам милиметара, а за остали 10 милиметара и то није све: промер највећег празилука у истом свежњу не сме да буде двоструко већи од промера најмањег.

Затим, разлика између најмањег и највећег плода патлиџана у истом паковању не сме да прелази два сантиметра, минимални промер екстра белог лука је 45 милиметара, а за прву и другу класу 30 милиметара. Најмањи дозвољени промер главице карфиола је 11 сантиметара, док разлика између највеће и најмање главице карфиола у истом паковању не сме да пређе четири сантиметра.

Ређају се затим сличне прецизне одредбе за све врсте поврћа и воћа које се налази у продаји, а први утисак је да ће у овом новом нормирању по угледу на ЕУ најтеже проћи мали ратари који претежно гаје старе и аутохтоне врсте поврћа и воћа, које нису попут оних хибридних склоне да изгледају подједнако и имају сличну величину или тежину. Придржавање правилника ЕУ са овако строгим нормама, како сматрају неки домаћи стручњаци, донеће заштиту потрошачима, али ће се на тај начин истовремено изгубити разноликост и изворност домаћих производа.