И фирме на рате

Приватизација друштвених предузећа у Србији завршиће се – на рате. Победници на тендерима и аукцијама, који ће бити расписани до краја године, за почетак ће морати да уплате 30-процентни аванс, а остатак да исплате на рате до пет година. Истина, на неотплаћени део зарачунаваће им се камата, која ће износити еурибор плус два одсто и власници фирми постаће тек када исплате последњу рату. Као приликом куповине аутомобила на лизинг.

Ова новина, иначе српска иновација, део је пакета уредби о промени услова плаћања у процесу приватизације, који је јуче најавио потпредседник владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, а који би влада Србије требало да усвоји на данашњој седници. Заједно са пакетом мера за ублажавање последица светске финансијске кризе на српску економију.

Осим јавних позива за куповину преосталих друштвених предузећа (неприватизовано је 69 фирми предвиђених за тендерску и 442 за аукцијску продају), који ће бити објављени до краја године, у наредних десет дана биће расписан и тендер за стратешког партнера РТБ „Бор”. Након што влада данас донесе одговарајућу одлуку и пошто се следеће недеље измени програм реструктурисања ове компаније.

За разлику од иницијалне понуде акција „Телекома” и Аеродрома, која ће због финансијске кризе бити замрзнута – док се берзе не опораве, тендер за „Галенику” биће расписан следеће године. Иако се та фармацеутска кућа неће продавати на рате, јер није друштвено предузеће, Динкић очекује велико интересовање.

Оног тренутка кад се берзе опораве, објаснио је, кренуће се са иницијалним понудама и одлучити која ће се још предузећа наћи на листи фирми чије ће акције бити бесплатно дељене, како би се испунила обећања свим пријављеним грађанима.

Упркос планетарној економској кризи, према проценама потпредседника српске владе, Србија (бележећи високе стопе раста), уз Кину, има велику шансу да у наредној години буде изузетно привлачна за стране инвеститоре и да из глобалне кризе на средњи рок извуче корист. 

„Очекујемо да ће наредне године стране инвестиције у Србији бити најмање пет милијарди долара, без обзира на то што ће оне опадати у неким другим земљама. Очекујемо да многе стране компаније преселе погоне у Србију, пре свега због стабилног банкарског система, због стабилне проевропске владе и, наравно, због квалификоване радне снаге и бољег пореског система него у неким околним земљама“, рекао је Динкић. Процене страних улагања у Србију за ову годину зауставио је на четири милијарде долара.

Услов за наставак континуираног привредног раста и прилив страних инвестиција, по Динкићу, јесте макроекономска стабилност за коју су гаранција изузетно високе девизне резерве, три и по пута веће од динарске новчане масе и јак банкарски систем, „релативно много јачи од европских”. Стога је Србија, каже Динкић, једна од малобројних земаља која није имала потребе да интервенише и спасава своје банке.

Али и буџет за 2009, сматра, мора бити другачији – стабилизационо-развојни: да фискални дефицит буде што мањи, максимално један одсто бруто домаћег производа и да се расходи прекомпонују у корист већих капиталних улагања и подстицаја за велике инвестиције попут „Фијатове”.

В. Јеличић

---------------------------------------------------

Динкић: Тражимо избацивање посредника

Србија ће у преговорима са „Гаспромом” тражити избацивање посредника у набавци гаса, најавио је потпредседник Динкић, уз оцену да потписивање анекса уговора са „Југоросгасом” значи наставак посредништва и отежава нашу преговарачку позицију.

На подсећање новинара да је сада анексирани уговор потписан још 2006, када је и он био у влади, Динкић је објаснио да је тада услов Руса био „или ’Југоросгас’, или немате гас”, а да се данас преговара на другим основама и да стога није требало потписивати анекс док се преговори не заврше.

А да ли бисмо следеће године имали гас да анекс није потписан? За одговор на ово питање потпредседник је новинаре упутио на надлежно Министарство енергетике и додао да у сваком случају „вршилац дужности директора ’Србијагаса’ Саша Илић није смео да потпише анекс уговора вредан 700 милиона евра без одлуке Владе Србије и Управног одбора компаније”.

Да ли ће влада данас расправљати о „Србијагасу”? По Динкићу, то би било добро и природно, али зависи да ли ће министри Дачић и Шкундрић, како су најавили, то питање ставити на дневни ред.

Као што и избор челних људи у јавним предузећима, како је рекао одговарајући на питање новинара, зависи од договора ДС и СПС.

„Чекамо да се они договоре, ми немамо никаквих захтева ни примедби”, констатовао је Динкић.

-------------------------------------------------

Прво штедња, па нови авиони

Програм мера за консолидацију „Јата”, који би влада требало да усвоји колико данас, по министру економије Млађану Динкићу, мора да садржи и мере штедње. А након тога и гаранције за набавку авиона који би повећали атрактивност домаћег авио-превозника.

„’Јат’ ове године има 150 милиона евра прихода и 170 милиона евра расхода. Тај минус од око 20 милиона евра мора да се елиминише, како би компанија могла нормално да послује”, објаснио је Динкић.