I firme na rate

Privatizacija društvenih preduzeća u Srbiji završiće se – na rate. Pobednici na tenderima i aukcijama, koji će biti raspisani do kraja godine, za početak će morati da uplate 30-procentni avans, a ostatak da isplate na rate do pet godina. Istina, na neotplaćeni deo zaračunavaće im se kamata, koja će iznositi euribor plus dva odsto i vlasnici firmi postaće tek kada isplate poslednju ratu. Kao prilikom kupovine automobila na lizing.

Ova novina, inače srpska inovacija, deo je paketa uredbi o promeni uslova plaćanja u procesu privatizacije, koji je juče najavio potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, a koji bi vlada Srbije trebalo da usvoji na današnjoj sednici. Zajedno sa paketom mera za ublažavanje posledica svetske finansijske krize na srpsku ekonomiju.

Osim javnih poziva za kupovinu preostalih društvenih preduzeća (neprivatizovano je 69 firmi predviđenih za tendersku i 442 za aukcijsku prodaju), koji će biti objavljeni do kraja godine, u narednih deset dana biće raspisan i tender za strateškog partnera RTB „Bor”. Nakon što vlada danas donese odgovarajuću odluku i pošto se sledeće nedelje izmeni program restrukturisanja ove kompanije.

Za razliku od inicijalne ponude akcija „Telekoma” i Aerodroma, koja će zbog finansijske krize biti zamrznuta – dok se berze ne oporave, tender za „Galeniku” biće raspisan sledeće godine. Iako se ta farmaceutska kuća neće prodavati na rate, jer nije društveno preduzeće, Dinkić očekuje veliko interesovanje.

Onog trenutka kad se berze oporave, objasnio je, krenuće se sa inicijalnim ponudama i odlučiti koja će se još preduzeća naći na listi firmi čije će akcije biti besplatno deljene, kako bi se ispunila obećanja svim prijavljenim građanima.

Uprkos planetarnoj ekonomskoj krizi, prema procenama potpredsednika srpske vlade, Srbija (beležeći visoke stope rasta), uz Kinu, ima veliku šansu da u narednoj godini bude izuzetno privlačna za strane investitore i da iz globalne krize na srednji rok izvuče korist. 

„Očekujemo da će naredne godine strane investicije u Srbiji biti najmanje pet milijardi dolara, bez obzira na to što će one opadati u nekim drugim zemljama. Očekujemo da mnoge strane kompanije presele pogone u Srbiju, pre svega zbog stabilnog bankarskog sistema, zbog stabilne proevropske vlade i, naravno, zbog kvalifikovane radne snage i boljeg poreskog sistema nego u nekim okolnim zemljama“, rekao je Dinkić. Procene stranih ulaganja u Srbiju za ovu godinu zaustavio je na četiri milijarde dolara.

Uslov za nastavak kontinuiranog privrednog rasta i priliv stranih investicija, po Dinkiću, jeste makroekonomska stabilnost za koju su garancija izuzetno visoke devizne rezerve, tri i po puta veće od dinarske novčane mase i jak bankarski sistem, „relativno mnogo jači od evropskih”. Stoga je Srbija, kaže Dinkić, jedna od malobrojnih zemalja koja nije imala potrebe da interveniše i spasava svoje banke.

Ali i budžet za 2009, smatra, mora biti drugačiji – stabilizaciono-razvojni: da fiskalni deficit bude što manji, maksimalno jedan odsto bruto domaćeg proizvoda i da se rashodi prekomponuju u korist većih kapitalnih ulaganja i podsticaja za velike investicije poput „Fijatove”.

V. Jeličić

---------------------------------------------------

Dinkić: Tražimo izbacivanje posrednika

Srbija će u pregovorima sa „Gaspromom” tražiti izbacivanje posrednika u nabavci gasa, najavio je potpredsednik Dinkić, uz ocenu da potpisivanje aneksa ugovora sa „Jugorosgasom” znači nastavak posredništva i otežava našu pregovaračku poziciju.

Na podsećanje novinara da je sada aneksirani ugovor potpisan još 2006, kada je i on bio u vladi, Dinkić je objasnio da je tada uslov Rusa bio „ili ’Jugorosgas’, ili nemate gas”, a da se danas pregovara na drugim osnovama i da stoga nije trebalo potpisivati aneks dok se pregovori ne završe.

A da li bismo sledeće godine imali gas da aneks nije potpisan? Za odgovor na ovo pitanje potpredsednik je novinare uputio na nadležno Ministarstvo energetike i dodao da u svakom slučaju „vršilac dužnosti direktora ’Srbijagasa’ Saša Ilić nije smeo da potpiše aneks ugovora vredan 700 miliona evra bez odluke Vlade Srbije i Upravnog odbora kompanije”.

Da li će vlada danas raspravljati o „Srbijagasu”? Po Dinkiću, to bi bilo dobro i prirodno, ali zavisi da li će ministri Dačić i Škundrić, kako su najavili, to pitanje staviti na dnevni red.

Kao što i izbor čelnih ljudi u javnim preduzećima, kako je rekao odgovarajući na pitanje novinara, zavisi od dogovora DS i SPS.

„Čekamo da se oni dogovore, mi nemamo nikakvih zahteva ni primedbi”, konstatovao je Dinkić.

-------------------------------------------------

Prvo štednja, pa novi avioni

Program mera za konsolidaciju „Jata”, koji bi vlada trebalo da usvoji koliko danas, po ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, mora da sadrži i mere štednje. A nakon toga i garancije za nabavku aviona koji bi povećali atraktivnost domaćeg avio-prevoznika.

„’Jat’ ove godine ima 150 miliona evra prihoda i 170 miliona evra rashoda. Taj minus od oko 20 miliona evra mora da se eliminiše, kako bi kompanija mogla normalno da posluje”, objasnio je Dinkić.