Клаус: Саркози сахрањује капитализам

Специјално за „Политику” 
Праг , 22.октобра – Предлози француског председника Николе Саркозија за решење светске финансијске кризе не воде никаквом новом капитализму, него га сахрањују и значе враћања старом социјализму. То у чланку, објављеном данас у најтиражнијем овдашњем дневнику „Млада фронта – днес”, тврди чешки председник Вацлав Клаус који као излаз из кризе нуди мање регулације, чак и укидање Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке (СБ).

Клаус, који је по вокацији економиста и ванредни професор финансија на Високој економској школи у Прагу, по убеђењу је класични тј. десни либерал, тачерист, како је себе означавао у време док је био министар финансија Чехословачке и председник владе Чешке (1990–1997) – мада је у последње време у јавности, углавном, експониран као евроскептик. И овог пута он иде против већинске струје у домаћем и европском мњењу као што је то чинио и када је у питању, на пример, била криза у бившој Југославији или опредељење против независности Косова...

До садашње финансијске кризе није, према Клаусу, дошло услед недовољне државне регулације него је то, напротив, последица прекомерних државних интервенција и повећања државних трошкова. Због пакета мера који се усвајају, прети, упозорава он, да европско банкарство буде етатизована и централно регулисана грана, готово као нека јавна служба.

„То што се, после дуго година ванредно успешног економског раста у целом свету, сада догађа на финансијским тржиштима није ништа неуобичајено. После година раста законито мора доћи до пада”, професорски излаже Клаус и указује да „идеја да се то може спречити неким глобалним управљањем светске економике, тј. нововременим централним планирањем, води на погрешни пут”.

Амерички и европски регулатори својим интервенцијама наводили су финансијске институције на ризичне активности на нерегулисаним тржиштима и на прикривање тих ризика посредством веома компликованих финансијских продуката и техника.

„Одушевљење с којим су садашњи финансијски потреси искоришћени од стране европских политичара за напуштање мастрихтских критеријума (које уопште не браним јер ми изгледају недовољно строги), дакле рушење баријера које су ограничавале неодговорно повећање трошкова државе и раст државног дуга, лош је сигнал”, пише Клаус.

Тражити паралеле ове ситуације са својевременим бретонвудским системом, насталим на споразумима на конференцији у америчком Бретону Вудсу јула 1944. –погрешно је. „Деца ових споразума су ММФ и СБ који су помогли да се ратом разорена Европа економски подигне на ноге.Данас се не ради ни обнови слободног света пред опасностима од комунизма.”

Бретонвудски систем је пропао и био с правом напуштен, али је са собом оставио и ове две институције с којим нико, како каже Клаус, не зна шта ће. „Те институције треба као преживеле укинути. А не за њих тражити неку нову сумњиву улогу”, указао је он.

Због свега тога, предлози Саркозија не воде, како се тврди, некаквом новом капитализму, него крају капитализма. „Више регулације него што је већ имамо ни у ком случају није нам потребно”, закључак је чешког председника.