Путно здравствено осигурање

Србија је са 20 земаља потписала споразум о социјалном осигурању наших грађана приликом боравка у тим земљама. Особе осигуране у РФЗО за време привременог боравка у иностранству имају право на коришћење здравствене заштите на терет средстава обавезног здравственог осигурања у земљама с којима Република Србија има закључен споразум. Грађани пре поласка на пут треба да прибаве двојезични образац – потврду о коришћењу здравствене заштите у иностранству. Потврда се добија бесплатно и издаје је надлежна филијала РФЗО. Издаје се на период од 90 дана од дана добијања, а издавање се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања. У случају потребе за медицинском помоћи у земљи с којом је закључен уговор осигурано лице предаје двојезичну потврду носиоцу здравственог осигурања у месту привременог боравка. Србија има потписан споразум са Аустријом, Белгијом, БиХ, Бугарском, Великом Британијом, Италијом, Луксембургом, Мађарском, Македонијом, Немачком, Пољском, Румунијом, Словачком, Француском, Холандијом, Хрватском, Црном Гором, Чешком, Словенијом и Турском. С Грчком, на пример, нема потписан споразум, па грађани уплаћују додатно осигурање. Исто правило важи и за све земље које нису међу 20 наведених.

Интересантно је да многи грађани у Србији нису уопште обавештени о наведеним одредбама, па традиционално, уз препоруке агенција, и даље приликом путовања у иностранство уплаћују додатно путно здравствено осигурање. Уплаћујући аранжмане за многа путовања доживео сам врло интересантне ситуације, које најбоље осликавају стање у вези с овим питањем. Пошто познајем ову регулативу и користим је приликом путовања, био сам компетентан саговорник. Тако сам чуо констатације да је то укинуто, да у агенцији нису упознати с тим и да је поузданије уплатити осигурање. Чак, неке агенције повезују и продају аранжмана с уплатом путног здравственог осигурања. Моје запажање је да надлежне институције државе не информишу грађане о овим могућностима, те тако иду наруку осигуравајућим кућама и агенцијама које које нуде ту врсту осигурања.

Има овде још један интересантан моменат који говори о негативном одговору надлежне лекарске комисије у РФЗО, што се често дешава. Познајем људе који су добили негативно решење јер се лече од хипертензије која је под контролом и не прелази граничне вредности повишеног притиска. Немају тегобе, нису болнички лечени и редовно користе терапију, путују и никад нису имали потребу за здравственим збрињавањем у иностранству. На уложену жалбу добијају негативан одговор без медицинске аргументације, што се може подвести под нечију самовољу и незаинтересованост за посао које обавља. Разговарао сам с онима који су добили таква решења и они ми кажу да их само позову и поделе решења која као да су копирана с попуњеним именима за сваког појединачно. Овакав фронталан приступ треба изменити и омогућити људима да путују, јер они сматрају да ко не путује, тај и не живи.

Драган Паскаш,

пензионер, Београд