Обвезницама до убрзаног развоја

Грађани који, према подацима НБС, на штедњи имају 4,35 милијарди евра могли би да постану значајни инвеститори на српском тржишту капитала, уколико би им локалне заједнице понудиле на продају муниципалне обвезнице, које би им доносиле стабилан и атрактиван принос.

И држава, чији циљ би требало да буде "дебеоградизација" Србије односно равномеран развој свих региона у Републици, могла би уз то да повећа њихову атрактивност, тако што би купцима омогућила и друге погодности, попут царинских олакшица.

Муниципалне обвезнице су, иначе, свуда у свету изузете из пореског третмана, што значи да су трансакције овом хартијом "аболиране" од пореског оптерећења, чиме се искључује и порез на добит остварен у њиховом промету.

Држава тако стимулише општине и градове да самостално прибављају средства која су им неопходна, али и да подстичу тражњу обвезница, чак и кад су приноси које оне доносе инвеститорима нижи од оних које обезбеђују друге али опорезоване хартије.

Емисија и продаја муниципалних обвезница се емитенту више исплати од задуживања код банака и због тога што се трансакције овим хартијама не опорезују, па њихове каматне стопе могу бити ниже у односу на банкарске.

Уз то, потенцијални инвеститор може трговати том хартијом и на секундарном тржишту, што значи да их у сваком тренутку може продати, или купити и на тај начин остварити капиталну добит на ценовној разлици.

Емитент има и могућност да утврђује рокове доспећа и евентуалне купонске исплате, сходно својим потребама, а уколико се покаже као поуздан дужник, може да повећава рокове доспећа новоемитованих папира.

На тај начин свака наредна емисија муниципалних обвезница за финансирање развојних пројеката локалне самоуправе постаје траженија, а неопходни новац, прикупљен на тржишту, појефтињује.

Обогаћивање берзанске понуде

То би посебно дошло до изражаја у актуелном тренутку развоја српског финансијског тржишта, у којем постоји изражен недостатак хартија од вредности са фиксним приносом, емитованих од стране солвентних издавалаца.

Већина градова, општина и региона у Србији, међу којима су Београд и Нови Сад, кубури с обезбеђењем средстава за финансирање изградње или обнове постојеће инфраструктуре (мостова, метроа, обилазница…), а јавна и комунална предузећа – с набавком нове опреме и технологија.

Суочене са оскудицом средстава углавном су могле да бирају између таворења, или прескупог задуживања код банака ради финансирања развојних пројеката.

Има и оних који посежу за самодоприносом, који би се могао третирати и као својеврсно "рекетирање" грађана, који при том најчешће немају могућност увида нити контроле у трошење бесповратно датих средстава.

Својеврсни парадокс је и то што имовина створена средствима самодоприноса постаје јавна или комунална, а грађани за коришћење њихових услуга плаћају мостарину, путарину и слично.

Супротно томе, улагање у муниципалне обвезнице је не само исплативо већ и релативно неризично, јер се њихово сервисирање гарантује из фискалних прихода локалне заједнице, подразумева добровољност на основу проналажења личног интереса. За емитента је то, међутим, већа главобоља од расписивања самодоприноса, јер мора да обезбеди средства за исплату редовних годишњих или полугодишњих рата, а начин трошења средстава је самим тим одговорнији.

Корпорацијске обвезнице

Поред постојања законских предуслова за то, односно права локалних заједница да убирају изворне приходе и да њима самостално располажу, неопходна је и корпоратизација садашњих јавних и комуналних предузећа.

То подразумева да она и даље послују на принципу задовољења јавног интереса, али и да буду профитно мотивисана, односно да цене њихових услуга буду тржишно верификоване, што би им омогућило емисију корпорацијских обвезница ради прикупљања средстава за технолошка унапређења, модернизацију и развој. Имајући у виду да је сваки локални орган власти стално "на оку" грађана, то би додатно требало да олакша доношење њихових инвестиционих одлука.