Како је пронађен гроб мајке Моме Капора

Од нашег дописника

Сарајево – Сазнање да је после 83 године на сарајевском гробљу „Свети Марко” пронађен гроб Бојане Капор, мајке Моме Капора, настрадале у бомбардовању Сарајева у Априлском рату 1941. године, дало је потпуно нову димензију манифестацији која је прошлог викенда у Источном Сарајеву уприличена на 14. годишњицу упокојења великог писца, сликара и новинара.

Декан Филозофског факултета у Палама, професор и теолог Владан Бартула, коме припада значајна заслуга за проналазак гроба Капорове мајке Бојане, каже да га је потресна Капорова биографска прича о жртви његове мајке подсећала на страдалну судбину сарајевских Срба и других који су живели у овом граду.

„Сталну мотивацију да наставим да истражујем налазио сам првенствено у причи како је Капорова мајка живот изгубила штитећи њега као четворогодишњака током бомбардовања 1941. године. Питао сам се где је она сахрањена, да ли су те жртве бомбардовања у некој масовној гробници”, каже професор Бартула.

Захваљујући његовој упорности, али и помоћи колега с факултета и свештенства Старе православне цркве у Сарајеву, почетком ове године најзад је после дугог трагања пронађен гроб Бојане Капор. Она је, подсећа Бартула, поднела мученичку жртву – својим телом заштитила је Мому од бомбе и тако му, напомиње он, практично и други пут подарила живот.

„Након прикупљених информација, од којих су неке биле половичне, консултовали смо црквене књиге у Старој православној цркви на Башчаршији, у којој је Момо крштен. Нашли смо његову крштеницу, а у једној од књига и имена његових родитеља, мајке Бојане и оца Гојка. Обавили смо разговор са свештеником Велимиром Дивљановићем, а онда смо отишли на гробље ’Свети Марко’ и захваљујући помоћи људи који то гробље одржавају и којима смо много захвални, пронашли смо гроб Капорове мајке на којем је била плочица с њеним именом и презименом”, прича професор Бартула.

Момо Капор је целог живота чувао сећање на своју мајку, желео је да сазна где јој је гроб, али није успео. Отишао је с овог света код ње, мислећи да јој се гроб не зна, да је била сахрањена на старом делу гробља који је давно прекопан и да почива у некој од заједничких гробница. О томе је писао и у „Хроници изгубљеног града”, а често је, напомиње Бартула, знао да каже како би волео „да се мајка само један дан врати међу живе па да види да није узалуд свој живот дала за мене и да је од мене нешто било”.

Пронађени гроб Капорове мајке, на који, како ствари стоје, до сада нико никада није дошао, на саму годишњицу Момине смрти посетила је његова супруга Љиљана, која предано чува сећање на свог супруга. Освештању гроба присуствовали су и учесници манифестације „Момо Капор – чувар адресе”, у оквиру које је у Парку великана у Источном Сарајеву откривена спомен-табла Моми Капору.

„Мајка га је сачекала горе и вероватно одозго гледају све ово што се данас дешава у Сарајеву. Момо би сигурно дошао у Сарајево, у које није долазио више од 40 година, да се помоли мајци која му је спасила живот”, изјавила је Капорова новинарима на гробљу, на којем, у непосредној близини гроба Момине мајке, почива и мајка Иве Андрића. У другом делу тог гробља налази се и спомен-капела Светих архангела и мученика Гаврила Принципа и осталих припадника „Младе Босне”.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић потврдио је за „Политику” да ће из буџета те локалне заједнице бити издвојена средства за обнову прилично оштећеног гроба Капорове мајке. То ће, према његовим речима, „бити начин да се сарајевски Срби одуже Моми Капору, великом уметнику и великом човеку”.