Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Геотермалне енергије за грејања топлане „Батајница”

Геотермалне енергије за грејања топлане „Батајница”
(Pixabay)

Дејан Миленић, проф. др Рударско-геолошког факултета уручио је Вањи Вукићу, директору „Београдских електрана” другу фазу научне студије о могућности коришћења геотермалне енергије из дубоких бушотина у систему даљинског грејања града Београда. Том приликом менаџменту предузећа одржана је презентација и представљена је могућност експлоатације геотермалне енергије на три најперспективније локације топлана и котларница система „Београдских електрана”.

Студија је детаљно анализирала топлане Батајница, Борча и Дунав и у свим подручјима утврђен је потенцијал геотермалних вода од 5 мегавата до 20 мегавата (по једном геотермалном систему).

У закључку научне студије је констатовано да је експлоатацијом геотермалне енергије на једној од три најперспективније локације – топлани Батајница, могућа супституција 90 одсто годишње количине постојећег фосилног енергента коју користи ова топлана. То је невероватан потенцијал за доминатно коришћење обновљивог извора енергије за грејање потрошача који се снабдевају из те топлане, саопштено је из БГ електрана.

Поред смањења негативног утицаја на животну средину усред смањења употребе фосилног енергента, очекују се и значајне економске уштеде.

– План „Београдских електрана” јесте да у току ове године буду уложена средства у следећу фазу истраживања и изградњу истражне бушотине која би требало да потврди предвиђене параметре геотермалних капацитета у топлани Батајница, најавио је директор Вукић.

Очекује се да би већ почетком грејне сезоне 2025/26. било могуће коришћење геотермалне енергије за потребе грејања потрошача који се снабдевају из топлане „Батајница”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.