Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суботица подиже споменик Шандору Петефију

Рођен 1823. године у мађарском месту Кишкереш као Александар Петровић, Шандор је погинуо у борбама за слободу Угарске 1849. године, са свега 26 година
Суботица подиже споменик Шандору Петефију
(Фото-документација Политике)

Суботица – Град ће подићи споменик Шандору Петефију, великом мађарском песнику и родољубу, који је погинуо у револуцији 1849. године. Биста песника биће постављена у дворишту школе која носи име песника у Бачким Виноградима, суботичком приградском насељу.

Одлуку о подизању споменика Шандору Петефију једногласно су донели одборници на 44. редовном заседању Скупштине града. На тај начин окончана је процедура, чији је први корак начињен 13. фебруара ове године када је скупштинска Комисија за подизање јавних споменика прихватила предлог Удружења грађана „Зрнца песка – Бачки Виногради” да се постави биста Шандора Петефија у дворишту истоимене школе. Удружење је такође прибавило и сагласност Министарства културе и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за подизање споменика.

Како је речено у образложењу, споменик се подиже поводом 200 година од рођења мађарског песника, те је ово пригодан и достојан начин да се обележи живот великог уметника. Иако је иницијативу поднело удружење грађана, њу је пре свега покренуо и подржао Савез војвођанских Мађара, казао је одборник ове странке, а његова страначка колегиница у скупштинским клупама Андреа Салаи додала је да кратка образложења нису довољна да се сагледа уметнички значај Шандора Петефија и културни значај подизања споменика. Све одборничке групе подржале су подизање споменика Шандору Петефију, а одборница др Јелица Сантрач, из Нове Демократске странке Србије и Покрета грађанске Суботице сугерисала је и да би све школе које још немају бисту личности по којој носе име, требало да их поставе. Мирко Бајић, одборник Савеза бачких Буњеваца, честитао је СВМ-у на покретању ове иницијативе.

Петефи је погинуо у борбама за слободу Угарске 1849. године, са свега 26 година, прву песму је објавио 1842. године али је његова поезија врхунац мађарског песништва у 19. веку. Истовремено, много је утицао и на наше књижевнике, попут Јована Јовановића Змаја и Ђуру Јакшића. Обојица су преводили Петефијеве песме на српски језик, исто као и Лаза Костић, или потом Данило Киш.

Иначе, 2023. година у Мађарској, као и у насељима са претежним мађарским живљем била је у знаку 200 година од рођења Шандора Петефија. Тим поводом у Војводини су постављене песникове бисте у Кули, Малом Иђошу и селу Утринама у општини Ада. Очекује се да биста у дворишту школе која носи његово име буде откривена 15. марта, на дан почетка мађарске револуције и борбе за слободу 1848. године, чији активни учесник је био и Петефи.

Према подацима из биографије Шандора Петефија, рођен је 1823. године у мађарском месту Кишкереш као Александар Петровић и по овим наводима отац му је био Србин Иштван (Стеван) Петровић, а мајка Словакиња Марија Хруз.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар
Мађарска револуција и Лајош Кошут ће окончати једнозначну доминацију Аустрије на овим просторима. Само у корист Угарске, Србима није дозвољаван ни цм права које су Мађари тражили за себе саме, па смо тада ратовали на страни Аустрије. То време ће произвести А. Петровића - Петефија, злогласног војсковођу Ј. Дамјанића пореклом са Баније али и И. Марковића, покатолич. Србина севера Бачке, који је направио савремени мађарски речник. Комшије им као заслужним Мађарима одају признања и дижу споменике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.