Отворено о неправди

Због чега је женама данас важан 8. март? Због његовог еманципаторског и активистичког садржаја, због антифашистичког континуитета, због важности узајамне подршке жена и заједничких акција, због заједничких настојања да се поврати овом датуму еманципаторски и бунтовни карактер, да женски активизам потврди свој антифашистички карактер, посебно сада када бујају конзервативне, клерофашистичке тенденције које ограничавају просторе за жене, да се заједно са женским групама организују акције против експлоатације женског рада, сексизма, национализма, предаторског капитализма.

Ове 2024. жене настављају борбу за пуну равноправност и заузимају прву линију у освајању слободе, за достојанствен рад и плату за живот, одбрану женских политичких права, сигуран порођај и репродуктивна права, против систематског насиља у друштву, слободу мишљења, говора и окупљања активисткиња, новинарки и политичарки, за институције у служби грађанки, одрживу будућност и еколошку правду. Жене окупљене око Женске платформе за будућност Србије такође истичу да стоје уз жене, аутохтоне народе и мигранте који су највише погођени еколошком неправдом.

Међународни дан жена је релевантан и за све грађане који желе да више допринесу праведном и одрживом друштву. Друштво у којем жене и мушкарци деле политичке и привредне одговорности. Брига за децу и старе да се равноправно дели између мушкараца и жена. Такви послови треба да буду све мање ствар приватних аранжмана, а све више питање институционалне, друштвене организације, у којем жене живе заштићене од насиља и експлоатације.

Сто десет година од првог јавног успостављања и обележавања Међународног дана жена, у Србији постоје разлози за задовољство, али и за наставак посебне бриге за заштиту и унапређивање индивидуалног и друштвеног положаја жена. У протеклој деценији пуно је урађено на већој видљивости жена и проблема са којима се суочавају због родно засноване дискриминације. Све је више жена на истакнутим местима у институцијама, јавном и политичком животу земље. Имајући у виду заступљеност жена у броју становника и образовној структури, видљива је потреба да се тај тренд настави и убрза. Закон о родној равноправности усвојен 2021. прецизно уређује низ области релевантних за остваривање равноправности жена и мушкараца у Србији.

Сви смо ми жене или мушкарци и верујемо да на основу здравог разума и свакодневног искуства мање или више „све знамо” о односима полова, о томе који су и како у тим односима настају проблеми, односно шта се уопште препознаје као проблематична ситуација. Проблем је што тај тзв. здраворазумски приступ садржи велики терет предрасуда о улогама полова, „природној” задатости тих улога, настао у традиционалном друштвеном окружењу, па су настојања на унапређењу родне равноправности стално актуелна. Унапређење положаја жена и постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права и један од кључних предуслова за успостављање демократије, владавине права, социјалног мира и правде. То подразумева равноправан положај, третман и могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног и приватног живота, укључујући заштиту од свих видова насиља. Ипак, родна неравноправност је још увек врло присутна у многим видовима друштвеног живота, често непрепозната као таква, и прихваћена као део традиције, обичаја, „природног” односа међу људима у приватним и професионалним односима.

Многе жене у Србији, на личном плану, и даље немају пуну равноправност са мушкарцима. Много жена је међу онима које без своје кривице остају без пуног износа пензије или здравственог осигурања, јер је послодавац прекршио законом утврђену обавезу уплаћивања доприноса, а држава пропустила да заштити елементарну правичност и санкционише такво понашање. Жене и даље раде на мање плаћеним местима у истој струци, брига о деци је примарно њихова дужност, а трагични исходи породичног насиља откривају прошлост дугогодишњег злостављања на које је изостала благовремена и ефикасна институционална заштита.

Уједно се апелује да ниједна област рада у Србији више не сме да буде недоступна женама, јер је потпуно неприхватљиво даље одржавање таквих дискриминативних пракси што је још увек случај са онемогућавањем нпр. квалификованих жена пилота да раде свој посао. Осми март је и дан акција за женска људска права када активисткиње апелују на државу да се супротстави и санкционише насиље над женама. Нисмо заборавили на борбу за женска људска права, која су једно од кључних цивилизацијских достигнућа, тако да је кратко речено овај датум важан, јер жена још увек није равноправна. Осми март је дан у коме је историја борбе за женска права сажета у том једном дану. Ту историју свакако треба ценити и на њу се изнова подсећати, поготово зато што она непрестано траје и да је зато потребно да о правима жена не причамо само осмог марта.

Познато је да није добар ни положај радника ни положај радница, али у тој заједничкој радничкој невољи, положај жена је још гори, јер жене имају и специфичне проблеме на радном месту, нарочито кад је реч о планирању породице. Чешће су изложене мобингу и сексуалном насиљу на послу. Теже напредују у каријери, и данас зарађују мање него мушкарци, јер раде лошије плаћене послове, још се увек сматрају и мање пожељним за руководеће позиције у односу на мушкарце. Неплаћени женски рад у породици и заједници је глобални феномен. Жене су данас равноправне само на папиру и заробљене у патријархалне стереотипе, па се за сваки корак ка истинској равноправности морају жестоко борити. Осмомартовска борба је женска борба иста као и сваког другог дана само што тог дана постоји „одобрење друштва” да се отвореније говори о неправди. Зато 8. март није ретро, он је класика: симбол борбе за елементарну равноправност мушкараца и жена, за право гласа и право на достојанствен рад. Његова историја и традиција нам даје позицију да ми сада радимо и боримо се за свет у коме заиста може да се жање жетва демократије.

*Научна саветница Института друштвених наука у пензији и професорка Факултета за европске правно политичке студије