Otvoreno o nepravdi

Zbog čega je ženama danas važan 8. mart? Zbog njegovog emancipatorskog i aktivističkog sadržaja, zbog antifašističkog kontinuiteta, zbog važnosti uzajamne podrške žena i zajedničkih akcija, zbog zajedničkih nastojanja da se povrati ovom datumu emancipatorski i buntovni karakter, da ženski aktivizam potvrdi svoj antifašistički karakter, posebno sada kada bujaju konzervativne, klerofašističke tendencije koje ograničavaju prostore za žene, da se zajedno sa ženskim grupama organizuju akcije protiv eksploatacije ženskog rada, seksizma, nacionalizma, predatorskog kapitalizma.

Ove 2024. žene nastavljaju borbu za punu ravnopravnost i zauzimaju prvu liniju u osvajanju slobode, za dostojanstven rad i platu za život, odbranu ženskih političkih prava, siguran porođaj i reproduktivna prava, protiv sistematskog nasilja u društvu, slobodu mišljenja, govora i okupljanja aktivistkinja, novinarki i političarki, za institucije u službi građanki, održivu budućnost i ekološku pravdu. Žene okupljene oko Ženske platforme za budućnost Srbije takođe ističu da stoje uz žene, autohtone narode i migrante koji su najviše pogođeni ekološkom nepravdom.

Međunarodni dan žena je relevantan i za sve građane koji žele da više doprinesu pravednom i održivom društvu. Društvo u kojem žene i muškarci dele političke i privredne odgovornosti. Briga za decu i stare da se ravnopravno deli između muškaraca i žena. Takvi poslovi treba da budu sve manje stvar privatnih aranžmana, a sve više pitanje institucionalne, društvene organizacije, u kojem žene žive zaštićene od nasilja i eksploatacije.

Sto deset godina od prvog javnog uspostavljanja i obeležavanja Međunarodnog dana žena, u Srbiji postoje razlozi za zadovoljstvo, ali i za nastavak posebne brige za zaštitu i unapređivanje individualnog i društvenog položaja žena. U protekloj deceniji puno je urađeno na većoj vidljivosti žena i problema sa kojima se suočavaju zbog rodno zasnovane diskriminacije. Sve je više žena na istaknutim mestima u institucijama, javnom i političkom životu zemlje. Imajući u vidu zastupljenost žena u broju stanovnika i obrazovnoj strukturi, vidljiva je potreba da se taj trend nastavi i ubrza. Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen 2021. precizno uređuje niz oblasti relevantnih za ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca u Srbiji.

Svi smo mi žene ili muškarci i verujemo da na osnovu zdravog razuma i svakodnevnog iskustva manje ili više „sve znamo” o odnosima polova, o tome koji su i kako u tim odnosima nastaju problemi, odnosno šta se uopšte prepoznaje kao problematična situacija. Problem je što taj tzv. zdravorazumski pristup sadrži veliki teret predrasuda o ulogama polova, „prirodnoj” zadatosti tih uloga, nastao u tradicionalnom društvenom okruženju, pa su nastojanja na unapređenju rodne ravnopravnosti stalno aktuelna. Unapređenje položaja žena i postizanje rodne ravnopravnosti jedno je od temeljnih načela ljudskih prava i jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, vladavine prava, socijalnog mira i pravde. To podrazumeva ravnopravan položaj, tretman i mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog i privatnog života, uključujući zaštitu od svih vidova nasilja. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u mnogim vidovima društvenog života, često neprepoznata kao takva, i prihvaćena kao deo tradicije, običaja, „prirodnog” odnosa među ljudima u privatnim i profesionalnim odnosima.

Mnoge žene u Srbiji, na ličnom planu, i dalje nemaju punu ravnopravnost sa muškarcima. Mnogo žena je među onima koje bez svoje krivice ostaju bez punog iznosa penzije ili zdravstvenog osiguranja, jer je poslodavac prekršio zakonom utvrđenu obavezu uplaćivanja doprinosa, a država propustila da zaštiti elementarnu pravičnost i sankcioniše takvo ponašanje. Žene i dalje rade na manje plaćenim mestima u istoj struci, briga o deci je primarno njihova dužnost, a tragični ishodi porodičnog nasilja otkrivaju prošlost dugogodišnjeg zlostavljanja na koje je izostala blagovremena i efikasna institucionalna zaštita.

Ujedno se apeluje da nijedna oblast rada u Srbiji više ne sme da bude nedostupna ženama, jer je potpuno neprihvatljivo dalje održavanje takvih diskriminativnih praksi što je još uvek slučaj sa onemogućavanjem npr. kvalifikovanih žena pilota da rade svoj posao. Osmi mart je i dan akcija za ženska ljudska prava kada aktivistkinje apeluju na državu da se suprotstavi i sankcioniše nasilje nad ženama. Nismo zaboravili na borbu za ženska ljudska prava, koja su jedno od ključnih civilizacijskih dostignuća, tako da je kratko rečeno ovaj datum važan, jer žena još uvek nije ravnopravna. Osmi mart je dan u kome je istorija borbe za ženska prava sažeta u tom jednom danu. Tu istoriju svakako treba ceniti i na nju se iznova podsećati, pogotovo zato što ona neprestano traje i da je zato potrebno da o pravima žena ne pričamo samo osmog marta.

Poznato je da nije dobar ni položaj radnika ni položaj radnica, ali u toj zajedničkoj radničkoj nevolji, položaj žena je još gori, jer žene imaju i specifične probleme na radnom mestu, naročito kad je reč o planiranju porodice. Češće su izložene mobingu i seksualnom nasilju na poslu. Teže napreduju u karijeri, i danas zarađuju manje nego muškarci, jer rade lošije plaćene poslove, još se uvek smatraju i manje poželjnim za rukovodeće pozicije u odnosu na muškarce. Neplaćeni ženski rad u porodici i zajednici je globalni fenomen. Žene su danas ravnopravne samo na papiru i zarobljene u patrijarhalne stereotipe, pa se za svaki korak ka istinskoj ravnopravnosti moraju žestoko boriti. Osmomartovska borba je ženska borba ista kao i svakog drugog dana samo što tog dana postoji „odobrenje društva” da se otvorenije govori o nepravdi. Zato 8. mart nije retro, on je klasika: simbol borbe za elementarnu ravnopravnost muškaraca i žena, za pravo glasa i pravo na dostojanstven rad. Njegova istorija i tradicija nam daje poziciju da mi sada radimo i borimo se za svet u kome zaista može da se žanje žetva demokratije.

*Naučna savetnica Instituta društvenih nauka u penziji i profesorka Fakulteta za evropske pravno političke studije