Изборно неговање демократије

Београђани, а могуће и они који то нису, поново ће на изборе које доскорашњи градоначелник описује као могуће најважније од обнове вишестраначја.

Опозиција има реалне изгледе да на поновљеним изборима узјаше капиталца. Отворена је нова битка за град који располаже десетином српске државне касе и чини четвртину бирачког тела и, што је још важније, носи скривену поруку: губитак главног града по правилу је наговештавао промену власти.

Да ли ће то бити прва велика победа опозиције током више од деценије дуге владавине напредњака тек ће се видети. Тежак је пут по грбавом и избушеном политичком макадаму. Предстоји кључна борба за изборне услове која би, уколико се добије, коначно асфалтирали друм који води ка стабилној демократији.

Владајућа коалиција упорно је понављала мантру да су прошли парламентарни, покрајински и избори у 65 локалних средина били „најслободнији икада”, али озбиљно документоване замерке међународних и домаћих посматрача навели су Европски парламент и Канцеларију ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) да усвоје документа која недвосмислено оцењују да је власт одговорна што изборни процес није одговарао стандардима демократије. Посебно у Београду.

Иако је званични Београд ове оцене одбацивао као „злонамерне” и „србомрзитељске”, било је само питање како ће власт да устукне пред претњама да ће се Србија суочити са последицама, од којих је најозбиљнија она да ће јој бити ускраћен приступ европским финансијским фондовима.

Режим који своје узоре налази у Москви, Пекингу, Анкари и Будимпешти коначно је попустио, али признавање превара не долази у обзир иако су манипулације имале досад невиђене размере и само потврдиле најновије налазе међународне организације Фридом хаус да је Србија земља у којој је забележен највећи пад слобода од свих држава Европе у последњој деценији – која се поклапа са влашћу Српске напредне странке.

Корупција, пропаганда и притисци на медије, урушавање независног правосуђа и нетранспарентност рада власти, само су неки од кључних разлога због којих Србија има статус делимично слободне државе.

„Разговарао сам са победничком листом у Београду, мој савет је да, иако знам да имате већину, да негујемо демократију због себе, и да се иде на нове изборе, јер боље и да изгубите него да учествујемо у крађи избора као 2008. године”, поручује најславнији члан СНС-а Александар Вучић откривајући колико га и после 17 година боли што су социјалисти у последњи час напустили радикале и после „историјског компромиса” ушли у коалицију са демократама.

Председников „савет” је заповест. Пронашао је „излазну стратегију”: иако тражи да техничка влада спроведе све препоруке ОДИХР-а, Вучић није прихватио да се избори у Београду понове због низа утврђених неправилности. Да се Власи не би досетили, смишљено је фарисејско објашњење: избори у Београду се не понављају због евидентираних малверзација већ се расписују нови због немогућности формирања већине у градској скупштини.

Јонесков театар апсурда постао је стварност. Напредњаци три пута у скупштини онемогућавају кворум како би себи самима саботирали преузимање власти пошто су после пребега двоје одборника са листе „Ми – Глас из народа” добили већину. Аритметички је то тачно, али неће власт због недостатка „пуног легитимитета”! Дирљиво неговање демократије! Напредњаци као првоборци за етичке стандарде!

Пошто је председник све одлучио, у најбољем стилу сопственог култа личности, Председништво СНС-а једногласно је – а како већ друкчије – донело одлуку да се иде на нове изборе који би могли да се одрже крајем априла, најбоље када почну ускршњи празници па многи Београђани напусте главни град.

И док се чека да Скупштина Србије изабере председника, у чијој је надлежности расписивање београдских избора, СНС не чека да се попуни законски вакуум. Већ у недељу напредњаци су одржали први велики митинг на коме их је Вучић ватрено бодрио и обећавао још убедљивију победу.

Пошто је још једном заборавио да га функција председника републике обавезује да брани интересе свих грађана а не само својих партијских камарада, Вучић изборе у Београду представља као прву линију патриотског фронта одбране националних интереса у време када (мрски) Запад од Србије очекује три ствари: „да призна Косово и Метохију, да уведе санкције Русији и да се у Србији уведе марионетски режим”.

Свуда по Београду већ су изникли штандови подигнути као сојенице на „вишим лествицама легитимитета”. Напредњаци деле пропагандни материјал, градске пројекте који су били дељени и у децембру, оловке, упаљаче и све друге партијске ђаконије.

Колико ће Вучић бити спреман да попусти дизгине контроле медија? Да ли ће се извршити темељна ревизија бирачких спискова како не би било фантомских бирача и мртвих душа које се појављују на биралиштима? Како смањити притиске и уцене на запослене по јавним предузећима да гласају како им се заповеди? Како спречити подмићивање бирача из богатих фондова СНС-а новцем који потиче од свих грађана?

Опозицији је јасно да бојкот није решење, али још нема јасан план како да покуша да поправи изборне услове и шта ће да ради уколико се не побољшају. Рачуна се на подршку и притиске споља. Колико сам из дипломатских контаката могао да разазнам, изгледа да од тога неће бити много фајде. Европљани су заузети изборима за Европски парламент у јуну и изгледа да сматрају да су довољно урадили региструјући неправилности и шаљући критичке примедбе. Процењују да су измене изборних услова дужи процес који не може да се обави за два-три месеца.

Предстоји, дакле, оштра борба за сваки милиметар бирачког простора по 17 београдских општина. Биће то озбиљан тест за опозицију која би јако погрешила ако сматра да има ветар у леђима и да је довољно што је осокољена европским резолуцијама и препорукама.

На медијском политичком тржишту не треба много очекивати. Контрола тог простора је најважније упориште власти. Са ревизијом бирачког списка ствари би могле да буду повољније. Готово је извесно да напредњаци не могу да рачунају на хиљаде фантомских гласова – било би то преко его после масовних транспорта рентабирача из Републике Српске и градова и општина по Србији где ће се гласати касније ове године. То, међутим, не искључује колекцију свих других трикова.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa