Занатлије ће бити злата вредне

Јединствено тржиште рада „Отвореног Балкана”, чије су чланице Србија, Албанија и Северна Македонија, стартовало је 1. марта, а од 5. марта грађанима ових земаља постале су доступне електронске услуге у оквиру иницијативе на порталу е-управе. Слободан приступ тржишту рада значи да држављани из неке од три државе могу да оду у било коју другу од две земље и тамо раде под истим условима као и држављани тих земаља.

Како је појаснио Михаило Јовановић, министар за информисање и телекомуникације, то је технички омогућено повезивањем три национална портала, једино што је потребно јесте да грађани имају налог на порталу електронске управе.

– Потом једноставно могу да генеришу свој ИД број „Отвореног Балкана”, а затим да са својим налогом на националном порталу оду на портал електронске управе неке од друге две земље и тамо аплицирају за слободан приступ тржишту рада – појаснио је министар. Кандидати ће у року од 30 дана добити електронски одговор и потом ће моћи слободно да оду у жељену државу.

Са прве стране

Тиме добијамо увећано тржиште рада од око 11 милиона становника. Први пут смо електронски повезали три земље тако да је слободан приступ тржишту рада тек прва електронска услуга. У наредном периоду развијаћемо нове електронске услуге, додао је Јовановић.

Када су грађанима постале доступне електронске услуге на порталу е-управе, међу првима су се на порталу е-управе јавили држављани Северне Македоније. Ипак, ових дана, откако је „прорадило” јединствено тржиште рада, често се чује и питање да ли ће радници који буду долазили у Србију бити довољно стручни.

Проф. Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду подсећа да ако грађани Северне Македоније и Албаније не буду имали довољно посла у својим земљама, они ће пожелети да дођу овде.

– Ипак, није једноставно људима да се тек тако преселе. Али уколико нам већ долазе радници из Индије или Шри Ланке, онда је очекивано да ће долазити и из суседства, под претпоставком да ће код нас боље зарађивати – додаје проф. Савић. Он такође сматра да ће ти радници бити довољно квалификовани, јер мајсторске послове не може да ради свако.

– Остаје само питање колико таквих људи има у Албанији и Северној Македонији. Није довољно само отворити границе и обезбедити електронску инсталацију. Србија мора да направи заокрет. Треба да поставимо мајсторска занимања, да школујемо људе за те послове, да их заштитимо. Не могу радници да раде дневно 16 сати, дан-ноћ, на 40 степени, и то све за 200–300 евра само зато што је понуда радне снаге већа од тражње – закључује проф. Савић.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије истиче да су људи из Северне Македоније и Албаније нама слични по менталитету, а и добри су грађевински радници, исто као и наши с југа Србије.

„Албанци су дисциплиновани и одговорни радници, а и Македонци знају да обављају грађевинске и занатске послове који нама недостају – наводи Атанацковић, додајући да зависи од договора послодавца с радником да ли ће бити ангажовани.

– Свакако ће имати бољу зараду за нека недостајућа занимања, зато ће и похрлити код нас, јер ми немамо довољно кадра пошто многи одлазе у иностранство – признаје Атанацковић.

Страни радници који долазе у Србију долазе оданде где су мање плаћени. Због тога, како сматра економиста Милан Р. Ковачевић, „Отворени Балкан” неће скроз уродити плодом, јер ће и Албанци и Македонци радије отићи на Запад него код нас, пошто тамо могу више да зараде.

– Проблем зарада јесте велики, али плате се не могу повећати више од онога што привреда може да поднесе – истиче Ковачевић.