Дискриминација на раду и даље горући проблем у Србији

Дискриминација у области рада и запошљавања је горући проблем у Србији. Према подацима канцеларије повереника за заштиту равноправности, чак трећина свих притужби односи се управо на те области, и то је тако од 2010. откад ради ова служба. Ипак, у току 2023. године примећено је благо смањење броја притужби. Како је открила Данијела Ристовски из канцеларије повереника, сада се у 26 одсто случајева пријављује дискриминација у области рада и запошљавања.

– То нам показује да треба уложити додатни труд да се умањи посебна дискриминаторска пракса од стране послодавца. Ипак, охрабрујуће је да је у 2024. години знатно већи број предмета у овој области обустављен. Након почетка поступка, тај поступак обустављен је зато што су отклоњени дискриминаторски услови. То значи да се након уласка у поступак и тражење изјашњења послодавца догодило то да су дискриминаторски услови отклоњени. Рецимо, неко је враћен на радно место или су жене које су након породиљског биле распоређене на нижа радна места сада враћене на своје изворне позиције – набраја Данијела Ристовски.

Да без активног учешћа послодаваца нема говора о смањењу дискриминаторних пракси, подсетила је и Санела Бахтијаревић, из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), која у Србији имплементира пројекат „Иницијатива за глобалну солидарност”.

На округлом столу „Дискриминација на раду и механизми заштите”, Бахтијаревићева је подсетила да глобални ланци снабдевања утичу на људска права, због чега је лане Немачка донела Закон о дужној пажњи у глобалним ланцима снабдевања.

– Овај закон обавезује немачке компаније, а пре свега мултинационалне корпорације да од сада дуж целог свог ланца снабдевања осигурају поштовање људских права и да са својим сарадницима, компанијама и добављачима из различитих земаља заједно раде на превазилажењу ризика. У Србији највећи број компанија извози полуготове производе, делове и компоненте у ЕУ, а од тога највећи број одлази у Немачку. Дакле, велики део компанија део је глобалних ланаца снабдевања, па је и велики број радника део свега тога – подсећа Бахтијаревићева, додајући да је тај закон увео могућност покретања жалбе од стране радника који су у немачком ланцу снабдевања.

– Тај радник у случају неједнаког третмана сада може да се жали не само компанији у Србији већ и компанији која купује производе. То је аутоматски аларм за иностране фирме. У овом случају говоримо о Немачкој, а надамо се да ће се то проширити и на ЕУ. Све у свему, закључак је да је сада дискриминација економски неисплатива за послодавца – истакла је Бахтијаревићева.

Србија има релативно солидан законски оквир који пружа механизме заштите када је реч о општој дискриминацији.

Ипак, како подсећа Марио Рељановић, из Центра за достојанствен рад, постоји проблем са применом закона о заштити од дискриминације.

– Имамо проблеме и у радноправним прописима, па тако Закон о раду омогућава одређене врсте дискриминације. Рецимо, ванбрачна заједница није препозната, па у делу о плаћеном одсуству постоје три дискриминаторне одредбе које остављају послодавцу да одреди да ли је смрт ванбрачног партнера или порођај услов и повод за плаћено одсуство. Такав приступ не гарантује једнакост и равноправност радника – подвлачи Рељановић, подсећајући да се дискриминација јавља и у јавном сектору.

– Баш ових дана имамо случајеве да се рад људи у истом звању различито вреднује. То је сада актуелна у локалним самоуправама као пример дискриминације на раду – додаје он.

Да радници и њихови проблеми никога не занимају, сматрају представници синдиката. Небојша Рајковић из Асоцијације слободних и независних синдиката сматра да су дискриминација и злостављање на раду сијамски близанци.

– Дискриминација је најчешће узрок свих проблема на раду, а начин и механизам да се дисциплинују радници је у домену злостављања на раду. Дискриминација је ретко директна, и тада се односи на припадање политичким партијама и флексибилне облике рада. На тапету су синдикати. Дискриминација на тему бављења синдикатима је омиљени спорт послодавца данас – наводи Рајковић.

Прикривена дискриминација на раду је много чешћа, пре свега, односи се на жене, на сексуално узнемиравање, област материнства. Велики проблем имају и старији радници, као и болесни.

– Имамо пример „Крушика”, који је пре месец дана отпустио 100 људи. Претходна селекција изгледала је овако: ко је на боловању дуже времена, или више пута, бива распоређен по полуфантомским кћерка фирмама које се по правилу гасе после годину, па тако радници постају технолошки вишак – подсећа Рајковић.

Сексуално узнемиравање на раду махом непријављено

Када је реч о сексуалном узнемиравању на раду, много случајева остаје непријављено, што је озбиљан проблем, а друго, све више расте и дискриминација страних радника. Пример за то је случај радно експлоатисаних вијетнамских радника, ангажованих на изградњи фабрике пнеуматика „Линглонг” у Зрењанину, подсетио је Марио Рељановић.