Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

УНЕСКО: обнова научне инфраструктуре Украјине коштаће више од 1,26 милијарди долара

УНЕСКО: обнова научне инфраструктуре Украјине коштаће више од 1,26 милијарди долара
EPA-EFE/IGOR TKACHENKO

Цена обнављања државне научне инфраструктуре Украјине, уништене током руске агресије, износи више од 1,26 милијарди долара, наводи се у извештају Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).

Према новој студији коју су данас објавили УНЕСКО и Мала академија наука Украјине, у протекле две године оштећене су или уништене 1.443 зграде које припадају 177 научних институција.

"Обнова ових зграда коштаће више од 1,21 милијарду долара. Од тога, 980,5 милиона долара - само за универзитете, који су претрпели највеће губитке“, наводи се у извештају, преноси Укринформ.

Напомиње се да је научна инфраструктура Харковске области највише погођена, а највеће губитке су претрпели Национални правни универзитет Јарослава Мудрог (116,5 милиона долара) и Харковски национални универзитет урбане економије О.М. Бекетова (104,1 милиона долара).

Према извештају, велики део опреме је уништен или украден, а оштећено је више од 750 јединица научне и техничке опреме, од којих 643 јединице није могуће рестаурирати. Укупни трошкови рестаурације истраживачке опреме процењени су на 45,9 милиона долара.

„Привремена окупација територија од стране руских трупа такође има значајан утицај: 18 научних института је било принуђено да се пресели, неки од њих су спроводили истраживања о локалном биодиверзитету и екологији, која не могу да се наставе из даљине“, наводи се у извештају.

Истакнуто је да посебно забрињава ситуација око Института за проблеме безбедности нуклеарних електрана Националне академије наука Украјине, који се налази у близини Запорожја. Украдена је или уништена опрема за праћење стања нуклеарне индустрије, укључујући и јединствену радиолошку лабораторију која прати нивое радијације, додаје се у извештају.

Према студији, рат је расуо и украјинске научнике широм земље, па чак и ван ње, а услови за њихов рад су се погоршали. У фебруару 2022. године, 88.629 истраживача радило је у јавном истраживачком сектору. Од тада, 12 одсто (10.429)  истраживача и професора са 524 институције и универзитета било је принуђено да се пресели у друга места у Украјини (4.887) или у иностранство (5.542).

Тренутно је највећи број украјинских научника у егзилу у Немачкој и Пољској. Број научника запослених у државном истраживачком сектору Украјине смањен је за 4.958 људи (5,3 одсто).

Због рата је значајно смањено и финансирање науке у Украјини. Према подацима Унесковог института за статистику, бруто домаћи расходи на истраживање и развој у периоду од 2021. до 2022. године смањени су за 38,5 одсто.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.