Болести бубрега су подмукле
Данијела Давидов Кесар
Хронична болест бубрега подразумева хронично и прогресивно обољење бубрега које пре или касније доводи до потпуног губитка свих функција овог органа. Генетски поремећаји су само један од узрока хроничних болести бубрега. У већој мери су последица имунолошких поремећаја, инфекција, токсина или лекова, а настају и у склопу метаболичких поремећаја и системских болести попут системског лупуса еритематодеса и васкулитиса.
Професор др Радомир Наумовић, начелник клиничког одељења за нефрологију, поремећаје метаболизма и дијализу Клиничко-болничког центра „Звездара”, истиче да када једном настане хронична болест бубрега, она има прогресиван ток и не може се зауставити. Међутим, брзина прогресије се може успорити различитим методама лечења. Примена дијететских мера и промена начина живота су први кораци у успоравању прогресије хроничне болести бубрега. Добра регулација повишеног крвног притиска и добра регулација шећерне болести код болесника који имају хроничну болест бубрега узроковану дијабетесом су мере од непроцењивог значаја.
– Лечење хиперлипидемије, инфекција, адекватно дозирање лекова и превенција погоршања функције бубрега радиконтрастним средствима додатно доприносе успоравању прогресије ове болести. Последњих година су нам на располагању и лекови из групе СГЛТ2 инхибитора који значајно доприносе успоравању прогресије хроничне болести бубрега – наводи др Наумовић.
Битно је обратити пажњу на промене у боји, мирису, количини и изгледу мокраће. Уколико се појаве отоци капака или потколеница, болесник се мора јавити лекару. Анемија, повишен крвни притисак, проблеми током мокрења, слабински болови су такође знаци који могу да укажу на настанак болести бубрега.
– Често кажемо да су болести бубрега подмукле управо зато што немају изражене симптоме или се ти симптоми због своје неспецифичности олако занемарују или се јаве у фази када је функција бубрега готово у потпуности изгубљена. Због тога су превентивне контроле од непроцењивог значаја. Хипопротеинска дијета је важна мера за успоравање прогресије хроничне болести бубрега. Она подразумева смањен унос протеина исхраном, односно смањен унос намирница које су богате протеинима. На првом месту треба смањити унос меса, сира и јаја – саветује др Наумовић.
Важно је превентивно урадити преглед урина и крвне слике, који је доступан и може се урадити у сваком дому здравља, а који може на време указати на неки проблем с бубрезима. Свакако да треба радити и биохемијске анализе које ће обухватити вредности шећера, уреје, креатинина, мокраћне киселине, електролита, лабумина, холестерола и триглицерида. Ове анализе би требало чешће да реде особе с ризиком за хроничну болест бубрега, као што су гојазни, болесници који имају повишен крвни притисак или шећерну болест.
– На основу актуелних препорука неку од метода замене функције бубрега треба започети када јачина гломерулске филтрације као мерила функције бубрега падне испод 15 мл/мин. Свакако да се дефинитивна одлука доноси на основу клиничког стања и других лабораторијских параметара. Трансплантација бубрега је важна јер омогућава најбољи квалитет живота, висок степен рехабилитације и најбоље преживљавање ових болесника. Истовремено, овај метод замене функције бубрега је економски најисплативији – појаснио је др Наумовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


