Да ли је литијум злато 21. века

Према најновијим информацијама, изгледа да добијање литијума путем рударења полако одлази у историју, а занесеност похлепних мултинационалних компанија показује се као велики промашај.

Откуд ове констатације и на којим чињеницама се заснивају?

Цена литијума на светској берзи нагло пада и тренутно је на нивоу од 13.200 долара за тону. То значи да за килограм литијума можемо купити литар добре шљивовице, килограм кајмака, килограм ораха, килограм добре кобасице, а за килограм чварака или добре говеђе пршуте потребна су нам два килограма литијума. Па сад видите шта је исплативије.

Осим тога, натријум-јонске батерије полако али сигурно потискују литијумске батерије. Натријума има свуда по свету у облику соли – само треба извршити електролизу. Батерије су знатно јефтиније, брже се пуне, мање су запаљиве, боље подносе ниске температуре и, што је најважније, Кина почиње серијску производњу електричних возила са натријум-јонским батеријама, с аутономном вожњом до 250 километара (ове године достићи ће аутономију вожње до 500 километара).

У Немачкој су пронађена највећа налазишта литијума у Европи, који је довољан за производњу 40 милиона електро-аутомобила. Литијум се налази у сланим подземним геотермалним водама (на дубини од три до пет километара), са температурама од 120 до 200 степени Целзијуса. Вода се вади на површину, иде у геотермалне електране, где се производи зелена електрична енергија. Кад се температура воде спусти, онда се она јонским ситима филтрира и из ње преузима литијум, а вода враћа у земљу.

Добијање литијума рударењем под земљом у Србији не може ни да се приближи еколошки идеалној и знатно јефтинијој производњи литијума у Немачкој (нема бушења, нема штетних хемикалија, не троши воду, нема фосилних горива и још се производи еколошка – зелена електрична енергија).

Навикли смо на фразе да рударење литијума у Србији отвара радна места, а сведоци смо да немамо радну снагу ни за посао изнад земље, а камоли за рад под земљом. Решење би било – увоз радне снаге, па је питање шта онда ми ту добијамо.

Напретком науке и технологије, у први план избијају натријум-јонске батерије, које ће у скорој будућности у потпуности потиснути литијумске батерије у аутомобилској индустрији, посебно оне за које се литијум добија рударењем. Производња литијума путем филтрирања или испаравања воде сигурно ће се одржати.

И тако, џаба смо се свађали и етикетирали око рударења литијума у Србији, јер је тешко поверовати да ће инвеститор улазити у ризик да производи литијум који нема пласман због високе цене његовог добијања рударењем.

Зато би требало, уз државну финансијску помоћ, форсирати (сеоски) туризам на територији где је било предвиђено рударење, изградити потребну инфраструктуру и задржати локално становништво, које ће својом производњом здраве хране хранити туристе, по ценама далеко профитабилнијим од цене литијума добијеног рударењем.

Дипл. инж. металургије Драган Крагић,

металуршки аналитичар, Вршац