Полен десет врста дрвећа гуши алергичне

Блага зима и топао фебруар разлози су што ове године алергични суграђани већ имају проблема. Уместо што су им до сада непријатне реакције правиле три до четири врсте дрвећа које „цветају” у другом месецу, сада их је активно десет. То већ код многих изазива салве кијања, цурење и запушеност носа, свраб очију и ушију, промуклост, кашљуцање, отежано дисање, оток лица, осип по кожи, главобољу, али и малаксалост, лош сан, раздражљивост, пад концентрације.

Према речима Мирјане Митровић Јосиповић, координаторке за праћење алергија у Агенцији за заштиту животне средине, прошле и ове седмице кише су мало ублажиле полен па су у прекограничним вредностима биле само тисе и чемпреси.

– Али без обзира на то дошли смо у ситуацију да су у исто време активни и јавор, јова, граб, леска, јасен, храст и топола. Ти различити поленови мешају се и праве микс који још више оптерећује алергичне особе. Многи суграђани мисле да су маце које производи топола и део су плода те које изазивају реакцију, али то није тачно. Оне могу да иритирају када, док лете, уђу у нос или очи, док је полен тополе управо сада активан. Ускоро креће и бреза чији полен од свих осталих врста алергичним особама прави највише проблема. Због тога је сада прави час да алергични на њу крену са терапијом – објашњава Митровић Јосиповић.

Бреза иначе свој „бум” достиже у марту, али се може догодити да нам у „борби” са њом помогне киша.

– У годинама када баш јака киша падне у време када бреза „цвета” она обори цвет и он падне на земљу, тако да на тај начин спречи да се шири кроз ваздух. Јер, када тај полен падне на земљу он више не прави проблем. Пре неколико дана, око 7. марта, и овде је падала киша, тако да су неки поленови различитих врста дрвећа оборени. Када би таква киша пала и у марту за време „цветања” брезе, за алергичне на њу година била би мирна – истиче Митровић Јосиповић.

Траве су већ озеленеле, али још нису сазреле да праве полен. То се обично дешава крајем маја, почетком јуна. У том периоду цвета и липа због чега многи суграђани мисле да су алергични на липу, а не на траве.

Алергије су све чешће у савременом друштву и један од највећих проблема савремене медицине. Према неким истраживањима, око 30 одсто становништва у Србији пати од неког облика алергије, а многи нису ни свесни да им нелагодност изазива полен. Број особа којe имају проблема са алергијом на полен сваке године се, према речима стручњака, повећава од пет до 10 одсто. Међу онима код којих је ово повећање изражено су деца и млади, иако се алергија на полен може први пут појавити у било којој старосној доби. Главни кривци за пораст броја алергичних особа јесу савремен начин живота, повећање аерозагађења и промене у начину исхране.

Полен је иначе прашкаста супстанца која се састоји од хиљада поленових зрнаца и формира се у поленовим кесама. Количина произведеног полена зависи од биљне врсте. Најчешћи узрок алергије је зрно полена мање од 30 до 50 микрометара, али оно може бити и много веће. Када полен дође у додир са слузокожом, зрно ослобађа активне супстанце услед којих долази до реакције на њега.

Полен се у природи преноси на различите начине – најчешће ветром, али може и водом и посредством животиња.

Избегавати излазак напоље и затварати прозоре

Да би што мање полен правио проблеме, алергичне особе би морале и да мање буду у контакту са њим. Првенствено је важно спречити продор полена у кућу: затворити прозоре, користити клима-уређаје са хепа филтерима, пречишћиваче ваздуха...

По доласку у кућу требало би пресвући одећу и умити се, али и опрати косу да би се полен склонио са коже. Да би се спречио продор алергена у организам, потребно је испирати нос морском водом три до четири пута дневно, испирати очи физиолошким раствором или вештачким сузама четири до шест пута дневно.

Избегавати излазак напоље у раним јутарњим сатима, нарочито од пет до десет часова јер је тада највећа концентрација алергена. Пред излазак напоље ставити сунчане наочаре и прашкасти спреј у нос који блокира алергене.