Шта са пепелом из термоелектрана

Да ли се пепео може да се користи као грађевински материјал и подлога за путеве. Или као додатак бетону и колико ове „сировине” а истовремено остаци од сагоревања угља Елетропривреда Србије  уопшпте може да прода и да гас се ослобиди.

 Ово су само нека од питања која су се чула на јучерашњој конференицији „Пепео, шљака, гипс - сировине за циркуларну зелену економију” одржаној на Машинском факултету у Београд, у органиазцији енергетског портала „Енергија Балкана”.

Милена Ђаконовић, директор Сектора за заштиту животне средине и енергетску ефикасност у ЕПС истакла је да се велике количине шљаке и пепела сакупљају у термоелектранама у Србији. И да је реч о око седам милиона тона. Али да је количина коју ЕПС продаје и веома мала, испод процента који би у овој компанији желели да продају.

Када је реч о гипсу у Костолцу Б се сакупља око 150.000 тона на годишњем нивоу, и та се количина прода у целости. Они очекујутоком априла да почне са пробним радом и одсумпоравање у ТЕНТ-у А. Много величине гипса ће настати, веће су количине утрошеног угља, сумпора, самим тим и количине гипса које ће настати”, истакла је Ђаконовић.

-Употреба пепела насталог из термоелектрана је веома исплатива, он се може користити у грађевинарству као додатак цементу и за производњу бетона, а развијене земље попут САД, Немачке, Јапана и Холандије његовим коришћењем штеде своја средства, изјавила је Марија Шљивић Ивановић из Института за нуклеарне науке Винча. Она је објаснила и да је позната примена пепела у грађевинарству где се користи за додатак цементу, за производњу бетона.

Дејан Поповић, председник Савета Агенције за енергетику потврдио је да постоје  студије које су показале да се пепео може користити као одличан грађевински материјал и као подлога путева. Тако га Холаншани користе као подлогу за путева. Ј.Петровић Стојановић