Šta sa pepelom iz termoelektrana

Da li se pepeo može da se koristi kao građevinski materijal i podloga za puteve. Ili kao dodatak betonu i koliko ove „sirovine” a istovremeno ostaci od sagorevanja uglja Eletroprivreda Srbije  uopšpte može da proda i da gas se oslobidi.

 Ovo su samo neka od pitanja koja su se čula na jučerašnjoj konfereniciji „Pepeo, šljaka, gips - sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju” održanoj na Mašinskom fakultetu u Beograd, u organiazciji energetskog portala „Energija Balkana”.

Milena Đakonović, direktor Sektora za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u EPS istakla je da se velike količine šljake i pepela sakupljaju u termoelektranama u Srbiji. I da je reč o oko sedam miliona tona. Ali da je količina koju EPS prodaje i veoma mala, ispod procenta koji bi u ovoj kompaniji želeli da prodaju.

Kada je reč o gipsu u Kostolcu B se sakuplja oko 150.000 tona na godišnjem nivou, i ta se količina proda u celosti. Oni očekujutokom aprila da počne sa probnim radom i odsumporavanje u TENT-u A. Mnogo veličine gipsa će nastati, veće su količine utrošenog uglja, sumpora, samim tim i količine gipsa koje će nastati”, istakla je Đakonović.

-Upotreba pepela nastalog iz termoelektrana je veoma isplativa, on se može koristiti u građevinarstvu kao dodatak cementu i za proizvodnju betona, a razvijene zemlje poput SAD, Nemačke, Japana i Holandije njegovim korišćenjem štede svoja sredstva, izjavila je Marija Šljivić Ivanović iz Instituta za nuklearne nauke Vinča. Ona je objasnila i da je poznata primena pepela u građevinarstvu gde se koristi za dodatak cementu, za proizvodnju betona.

Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku potvrdio je da postoje  studije koje su pokazale da se pepeo može koristiti kao odličan građevinski materijal i kao podloga puteva. Tako ga Holanšani koriste kao podlogu za puteva. J.Petrović Stojanović