Ердоган, за сада без наследника

У кампањи за предстојеће локалне изборе у Турској председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да ће то бити његов последњи излазак на биралишта. У јавности је настао тајац пошто је то први пут да деценијама недодирљиви премијер и председник државе јавно говори о крају своје каријере.

„За мене ће ово бити финале, последњи избори. Резултат ће бити благослов за браћу и сестре који долазе после мене. После избора уследиће преношење поверења”, изјавио је Ердоган на састанку са представницима Турске омладинске федерације у Истанбулу.

Ово је први пут да Ердоган (70) говори о повлачењу из политике. Он ће додуше остати у фотељи шефа државе до маја 2028, односно док му не истекне други председнички мандат.

У Турској се последњег дана марта одржавају локални избори који изазивају велику пажњу. Пре пет година, мимо очекивања, владајућа Партија правде и развоја (АКП) претрпела је тежак пораз: изгубила је челне позиције у три највећа града у Турској: Истанбулу, Анкари и Измиру. Ердогану је посебно тешко пао губитак града на Босфору, у коме је он провео детињство и крајем прошлог века започео политичку каријеру. Са четрдесет година постао је најмлађи градоначелник шеснаестомилионског града. Као лидер происламистичке Партије правде и развоја, коју је основао пре 20 година, од 2003. три пута је био премијер и три пута председник државе, први пут по старом уставу.

Према последњим анкетама, у Истанбулу и Анкари се очекује победа владајуће странке, док је исход у проевропском секуларистичком Измиру неизвестан. Ердогану иде наруку и то што се коалиција опозиционих странака, која је пре пет година победила на локалним изборима, у међувремену распала. Кандидат владајуће странке Мурат Курум, према анкетама, у предности је над досадашњим градоначелником Екремом Имамоглуом, који је поново кандидат опозиционе Републиканске народне партије.

По Уставу, Ердоган више не може да се кандидује за шефа државе након истека тренутног мандата за четири године. Тада ће имати 74 године.

У његовој АКП су затечени и још не коментаришу најаву свог лидера. Као да још не могу да схвате да све има свој крај, па и незаменљиви Ердоган. Као и многи властодршци у свету, тако ни он није припремио свог наследника. Напротив, ко год је покушао да му се превише приближи био је одстрањен. Такву судбину доживљавали су једно време његови блиски сарадници, а чинило се и пријатељи: бивши шеф државе и министар спољних послова Абдулах Гул, председник парламента Булент Аринч, премијер Ахмет Давутоглу. После евентуалног Ердогановог одласка, многи аналитичари у Анкари упозоравају да ће се АКП распасти пошто се у овом часу не види јака личност која би могла странку да одржи на окупу.

Влади близак истанбулски „Сабах”, међутим, не искључује могућност да Ердоган добије још један петогодишњи председнички мандат. Према овом листу, за то постоје две опције: да уз подршку 400 од укупно 600 посланика парламент усвоји амандман и измени устав и уведе трећи мандат шефа државе или да се распишу ванредни председнички избори, за шта је потребна подршка 360 посланика. То ће бити тешко извести пошто Ердоганова владајућа коалиција има 313 места у великој националној скупштини.

Како год се заврши ова игра, Ердоган ће оставити неизбрисив траг у савременој историји Турске. Он је од оних политичара који никога не остављају равнодушним: већина му већ годинама аплаудира, док га многи дочекују звиждуцима. Све зависи од тога ко где стоји на политичкој позорници земље. Његову каријеру деценијама прате многе дилеме: реформиста или исламиста, демократа или изабрани султан који се крије иза гласова бирача, храбри политичар или провокатор, државник који игра на више карата… Он је у исто време све то помало. Сигурно је оставио дубок печат, најдубљи после великог реформатора Мустафе Кемала Ататурка, који је пре сто година укинуо калифат и прогласио Републику Турску.