Erdogan, za sada bez naslednika

U kampanji za predstojeće lokalne izbore u Turskoj predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će to biti njegov poslednji izlazak na birališta. U javnosti je nastao tajac pošto je to prvi put da decenijama nedodirljivi premijer i predsednik države javno govori o kraju svoje karijere.

„Za mene će ovo biti finale, poslednji izbori. Rezultat će biti blagoslov za braću i sestre koji dolaze posle mene. Posle izbora uslediće prenošenje poverenja”, izjavio je Erdogan na sastanku sa predstavnicima Turske omladinske federacije u Istanbulu.

Ovo je prvi put da Erdogan (70) govori o povlačenju iz politike. On će doduše ostati u fotelji šefa države do maja 2028, odnosno dok mu ne istekne drugi predsednički mandat.

U Turskoj se poslednjeg dana marta održavaju lokalni izbori koji izazivaju veliku pažnju. Pre pet godina, mimo očekivanja, vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) pretrpela je težak poraz: izgubila je čelne pozicije u tri najveća grada u Turskoj: Istanbulu, Ankari i Izmiru. Erdoganu je posebno teško pao gubitak grada na Bosforu, u kome je on proveo detinjstvo i krajem prošlog veka započeo političku karijeru. Sa četrdeset godina postao je najmlađi gradonačelnik šesnaestomilionskog grada. Kao lider proislamističke Partije pravde i razvoja, koju je osnovao pre 20 godina, od 2003. tri puta je bio premijer i tri puta predsednik države, prvi put po starom ustavu.

Prema poslednjim anketama, u Istanbulu i Ankari se očekuje pobeda vladajuće stranke, dok je ishod u proevropskom sekularističkom Izmiru neizvestan. Erdoganu ide naruku i to što se koalicija opozicionih stranaka, koja je pre pet godina pobedila na lokalnim izborima, u međuvremenu raspala. Kandidat vladajuće stranke Murat Kurum, prema anketama, u prednosti je nad dosadašnjim gradonačelnikom Ekremom Imamogluom, koji je ponovo kandidat opozicione Republikanske narodne partije.

Po Ustavu, Erdogan više ne može da se kandiduje za šefa države nakon isteka trenutnog mandata za četiri godine. Tada će imati 74 godine.

U njegovoj AKP su zatečeni i još ne komentarišu najavu svog lidera. Kao da još ne mogu da shvate da sve ima svoj kraj, pa i nezamenljivi Erdogan. Kao i mnogi vlastodršci u svetu, tako ni on nije pripremio svog naslednika. Naprotiv, ko god je pokušao da mu se previše približi bio je odstranjen. Takvu sudbinu doživljavali su jedno vreme njegovi bliski saradnici, a činilo se i prijatelji: bivši šef države i ministar spoljnih poslova Abdulah Gul, predsednik parlamenta Bulent Arinč, premijer Ahmet Davutoglu. Posle eventualnog Erdoganovog odlaska, mnogi analitičari u Ankari upozoravaju da će se AKP raspasti pošto se u ovom času ne vidi jaka ličnost koja bi mogla stranku da održi na okupu.

Vladi blizak istanbulski „Sabah”, međutim, ne isključuje mogućnost da Erdogan dobije još jedan petogodišnji predsednički mandat. Prema ovom listu, za to postoje dve opcije: da uz podršku 400 od ukupno 600 poslanika parlament usvoji amandman i izmeni ustav i uvede treći mandat šefa države ili da se raspišu vanredni predsednički izbori, za šta je potrebna podrška 360 poslanika. To će biti teško izvesti pošto Erdoganova vladajuća koalicija ima 313 mesta u velikoj nacionalnoj skupštini.

Kako god se završi ova igra, Erdogan će ostaviti neizbrisiv trag u savremenoj istoriji Turske. On je od onih političara koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim: većina mu već godinama aplaudira, dok ga mnogi dočekuju zvižducima. Sve zavisi od toga ko gde stoji na političkoj pozornici zemlje. Njegovu karijeru decenijama prate mnoge dileme: reformista ili islamista, demokrata ili izabrani sultan koji se krije iza glasova birača, hrabri političar ili provokator, državnik koji igra na više karata… On je u isto vreme sve to pomalo. Sigurno je ostavio dubok pečat, najdublji posle velikog reformatora Mustafe Kemala Ataturka, koji je pre sto godina ukinuo kalifat i proglasio Republiku Tursku.