Одштета за жртве румунске револуције

Специјално за „Политику”

Жељко Шајн

Букурешт – Врховни касациони суд Румуније, са седиштем у Букурешту, на основу истражних радњи Војног тужилаштва Румуније почео је да позива на припремно рочиште више од 4.500 особа, оштећених у револуцији децембра 1989. године, кад је Николаје Чаушеску свргнут с власти. Очекује се да држава 35 година након крвавих сукоба обештети поменуте грађане.

На припремном рочишту, одржаном ових дана, био је присутан велики број инвалида и оних који су били тешко рањени и животно угрожени. Доказни материјали потврђени су од експерата судске медицине на основу документације која је сачувана у болницама или другим установама где је повређенима пружена помоћ. У наредном периоду Врховни касациони суд требало би да утврди да ли има довољно материјалних доказа, које је обезбедило Војно тужилаштво током истраге, као и на основу саслушаних оштећених, како би се наставио процес.

Међу оштећенима нашли су се и поједини новинари који су тог драматичног и трагичног децембра 1989. године извештавали из Темишвара и Букурешта. У главном граду Румуније, подсетимо, тенк је прегазио француског новинара. У Темишвару је рањен у главу и руку Џон Демишевски из АП, чији досије је аутор овог текста, данас сарадник „Политике” из Северне Македоније, имао могућност да прочита уз помоћ адвоката, јер је поменути случај повезан с његовим предметом.

У досијеу извештача АП детаљно се описује о каквим је ранама реч и у којој болници му је пружена здравствена помоћ. Досије аутора овог текста, сарадника „Политике” из Скопља, потврђује да је био у животној опасности и да му је хируршки захват услед рањавања у пределу срца и у руку обављен у тоталној анестезији.

Али, вратимо се три и по деценије уназад. Совјетски лидер Михаил Горбачов 2. децембра 1989. године на Малти обавештава председника САД Џорџа Буша старијег да се распушта Варшавски пакт. Амерички председник је био изненађен, као и сам Џејмс Бејкер, државни секретар САД, који се штипао за руку у неверици да сања. Међутим, с таквом одлуком Горбачова нису се сложили Николаје Чаушеску, председник Румуније, и Тодор Живков, председник Бугарске, а та информација, наравно, стигла је и до Горбачова, последњег генералног секретара СССР-а.

Само двадесет дана касније у Темишвару су почеле крваве борбе. Народ је на улицама изразио незадовољство животом у Румунији под вођством Чаушескуа. Крвавим сукобом у Темишвару почео је пад социјалистичког система. Средином децембра 1989. године насилно је покушано гушење револуције по наређењу Чаушескуа, али то није спречило румунски народ да демонстрације прошири по целој земљи, што је кулминирало немирима у којима су у престоници учествовале стотине хиљада људи.

Чаушеску је у говору 21. децембра у Букурешту оптужио „фашистичке агитаторе” за избијање крвавих сукоба у Темишвару. На ту оптужбу демонстранти у Букурешту одговорили су скандирањем: „Темишвар! Темишвар! Темишвар!” Чаушеску је покушавао да умири народ обећавајући веће плате и пензије. Међутим, поверење народа није било могуће повратити. Напротив, крвави сукоби у којима је државна безбедност ангажована против народа, само су разбуктали народни бес и гнев према брачном пару Николају и Елени Чаушеску и њиховом режиму.

Након говора Чаушескуа у Букурешту, испред зграде ЦК, владајући пар је побегао хеликоптером за Трговиште, где су и ухапшени и осуђени на смрт. Стрељање је извршено већ 25. децембра 1989. године, на католички Божић. Иако су од тада прошле три и по деценије, они који су ову страхоту доживели никада неће заборавити те ужасе. Многе породице у Румунији изгубиле су тада своје најмилије, многе мајке остале су без деце, а преживели нису успели да се ослободе трауме.