И велики могу да уче од малих

Тренутно управљамо са 445 пројеката основних и примењених истраживања у Србији, на којима је ангажовано 2.813 научника. Од оснивања 2019. из републичког буџета, фондова ЕУ и уз подршку Светске банке обезбеђено је 81,7 милиона евра за 11 програма. Ово су велике бројке. И одговорност је велика. Баш као и циљ коме смо посвећени – каже за „Политику” Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку Репубике Србије, државне институције која ће 20. марта обележити пет година постојања.

Како објашњава, програми фонда осмишљени су тако да подржавају изврсност у научном раду, конкурентност у међународним оквирима и резултате који ће имати утицај на друштво у целини. Таква наглашена компетитивност условила је да се на појединим програмима за финансирање избори свега десетак одсто пројеката, што је било готово шокантно за овдашњу научну заједницу.

Да ли је било иностраних модела који су узети као „мустра” при утемељењу Фонда за науку Републике Србије?

Приликом припреме закона о оснивању фонда анализирана су правна акта других земаља, али ништа није могло да се у целини примени, јер је Србија у области финансирања науке имала доста наслеђених специфичности. Али и поред мноштва непознатих параметара ваљало је искористити моментум за формирање овакве институције, јер се 2019. указала прилика да се обезбеде додатни извори финансирања из европских фондова и Светске банке. Да бисмо повукли тај новац, морали смо да имамо оформљен државни фонд за науку и да отворимо позиве за пројекте. Тако да су прва три програма отворена док фонд још није био у пуном кадровском капацитету, тек смо запошљавали људе. Али одступања и уступака није било када је реч о евалуацији, коју смо устројили по принципу престижних међународних конкурса. Сваки пројекат су у првом кругу оцењивала три инострана рецензента, а оне који се пласирају у други круг чекао је велики панел кредибилних стручњака који је давао коначно „зелено светло”.

И баш када је фонд „проходао”, нашли сте се пред препреком који је паралисао читаву планету?

Да... у Народном позоришту смо 11. марта 2020. организовали представљање добитника средстава из нашег првог програма, названог ПРОМИС, намењеног истраживачима у раној фази каријере. Био је то последњи масовни свечани скуп у Србији у „предковид” ери – четири дана касније уведено је ванредно стање. Консултовали смо се са надлежним министарством, Владом Србије и научним фондовима у свету и одлучили да продужимо рокове за конкурсе које смо расписали како би се подносиоци пројеката адекватно припремили.

Већ у мају 2020. фонд је отворио „Специјални програм истраживања ковид 19”, вредан два милиона евра, за пројекте који ће допринети ефикасном научном одговору на пандемију.

Одзив је био фантастичан, радили смо по максимално убрзаним процедурама, али проблем је био како обезбедити стручне рецензенте за нешто што је читавом свету ново и непознато. Људи од знања и ауторитета били су заузети у властитим земљама, нису могли да нам изађу у сусрет. Подржале су нас иностране амбасаде у Београду, које су кроз своје канале огласиле наш позив за рецензенте. Уједно су нас представљали као озбиљан и кредибилан фонд, што ми у том тренутку још нисмо били, с обзиром на то да је од оснивања прошло тек нешто више од годину дана. Захваљујући томе, успели смо да обезбедимо заиста квалитетан панел од стручњака из Израела, Шведске, САД, Италије и Словеније.

Велико признање за фонд био је пријем у Сајенс Јуроп већ у новембру 2021. Како смо тако брзо постали део угледне мреже институција које финансирају иновативна научна истраживања?

Њима се свидела наша енергија и домишљатост, као и начин на који користимо нове технологије. Колеге из фондова за науку у Немачкој, Швајцарској или Француској кажу да је невероватно да са само 40 запослених радимо то што радимо. Уз то смо по „стажу” најмлађи фонд у организацији Сајенс Јуроп, с најмањим буџетом, па још из земље која није у ЕУ. Интересантан им је и наш модел вредновања пројеката, јер комбинујемо нумеричко оцењивање, специфично за САД, Јапан и Јужну Кореју, и дескриптивну евалуацију. Такође, свесни су геополитичке позиције Србије, која пружа велике могућности за разна „укрштања” научне сарадње. И још нешто, врло важно. Када разговарате с људима из научног света, свако од њих зна макар једног нашег сународника који је на некој високој позицији у истраживачким или управљачким научним структурама. Рекла бих да их знају више и боље него што их ми овде знамо и промовишемо.

У новембру прошле године изабрани сте у нови сазив Управног одбора организације Сајенс Јуроп. Да ли то значи да ћете моћи да утичете на обликовање европских истраживачких политика?

Тако је. После мог избора, јавили су нам се фондови из региона са својим иницијативама и очекивањима, у смислу шта Европа треба да обезбеди за ово подручје када је наука у питању. Сви они знају да смо и до сада били врло уважени саговорници, чак и консултанти за нека питања регионалног карактера, а такође знају и да Сајенс Јуроп има директну комуникацију са Европским парламентом, Унеском, УН и Европском комисијом.

Рекли сте да смо у оквиру организације Сајенс Јуроп занимљиви и због начина на који користимо нове технологије?

У широј јавности није познато да је Фонд за науку Републике Србије једна од само четири институције те врсте, поред Немачке, Швајцарске и Норвешке, која у раду користи вештачку интелигенцију. Ми је примењујемо у процесу повезивања потенцијалних рецензената и научника који конкуришу за финансијска средства, као и за препознавање ризика код реализације пројекта. Нас је заправо мука натерала на прогрес – нисмо имали довољно запослених, ни адекватне ресурсе, а био је огроман број пројеката који су конкурисали. Захваљујући вештачкој интелигенцији, успели смо да многе процедуре убрзамо и то је колегама из Европе и било најзанимљивије код нашег софтвера.

Дакле, и „велики” имају шта да науче од нас „малих”?

У мају ћемо учествовати у раду Глобалног истраживачког савета (Global Research Council), који чине шефови агенција за финансирање науке и инжењеринга из читавог света. Бићемо координатори теме о моделима сарадње „великих” и „малих”, која и те како може бити на обострану корист. Радови наших научника имају изузетно запажен међународни ефекат у областима које се тичу хране будућности, хуманистике, археологије... У тим доменима смо „великима” занимљиви за стратешка партнерства.

Шта су приоритетни циљеви постављени за пету годину рада Фонда за науку?

Као и до сада – да подижемо општи ниво наше научне заједнице, која, према подацима са платформе е-наука, броји 20.000 истраживача, укључујући и оне који су у иностранству. Такође, циљ нам је да чвршће повежемо српске научнике с колегама у дијаспори и са привредним сектором. И наравно да обезбедимо стабилно растући буџет за отварање нових програма и финансирање пројеката. У развијеним земљама за компетитивна научна истраживања из буџета се издваја између 10 и 20 посто укупних давања за науку, а код нас – три посто.