I veliki mogu da uče od malih

Trenutno upravljamo sa 445 projekata osnovnih i primenjenih istraživanja u Srbiji, na kojima je angažovano 2.813 naučnika. Od osnivanja 2019. iz republičkog budžeta, fondova EU i uz podršku Svetske banke obezbeđeno je 81,7 miliona evra za 11 programa. Ovo su velike brojke. I odgovornost je velika. Baš kao i cilj kome smo posvećeni – kaže za „Politiku” Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku Repubike Srbije, državne institucije koja će 20. marta obeležiti pet godina postojanja.

Kako objašnjava, programi fonda osmišljeni su tako da podržavaju izvrsnost u naučnom radu, konkurentnost u međunarodnim okvirima i rezultate koji će imati uticaj na društvo u celini. Takva naglašena kompetitivnost uslovila je da se na pojedinim programima za finansiranje izbori svega desetak odsto projekata, što je bilo gotovo šokantno za ovdašnju naučnu zajednicu.

Da li je bilo inostranih modela koji su uzeti kao „mustra” pri utemeljenju Fonda za nauku Republike Srbije?

Prilikom pripreme zakona o osnivanju fonda analizirana su pravna akta drugih zemalja, ali ništa nije moglo da se u celini primeni, jer je Srbija u oblasti finansiranja nauke imala dosta nasleđenih specifičnosti. Ali i pored mnoštva nepoznatih parametara valjalo je iskoristiti momentum za formiranje ovakve institucije, jer se 2019. ukazala prilika da se obezbede dodatni izvori finansiranja iz evropskih fondova i Svetske banke. Da bismo povukli taj novac, morali smo da imamo oformljen državni fond za nauku i da otvorimo pozive za projekte. Tako da su prva tri programa otvorena dok fond još nije bio u punom kadrovskom kapacitetu, tek smo zapošljavali ljude. Ali odstupanja i ustupaka nije bilo kada je reč o evaluaciji, koju smo ustrojili po principu prestižnih međunarodnih konkursa. Svaki projekat su u prvom krugu ocenjivala tri inostrana recenzenta, a one koji se plasiraju u drugi krug čekao je veliki panel kredibilnih stručnjaka koji je davao konačno „zeleno svetlo”.

I baš kada je fond „prohodao”, našli ste se pred preprekom koji je paralisao čitavu planetu?

Da... u Narodnom pozorištu smo 11. marta 2020. organizovali predstavljanje dobitnika sredstava iz našeg prvog programa, nazvanog PROMIS, namenjenog istraživačima u ranoj fazi karijere. Bio je to poslednji masovni svečani skup u Srbiji u „predkovid” eri – četiri dana kasnije uvedeno je vanredno stanje. Konsultovali smo se sa nadležnim ministarstvom, Vladom Srbije i naučnim fondovima u svetu i odlučili da produžimo rokove za konkurse koje smo raspisali kako bi se podnosioci projekata adekvatno pripremili.

Već u maju 2020. fond je otvorio „Specijalni program istraživanja kovid 19”, vredan dva miliona evra, za projekte koji će doprineti efikasnom naučnom odgovoru na pandemiju.

Odziv je bio fantastičan, radili smo po maksimalno ubrzanim procedurama, ali problem je bio kako obezbediti stručne recenzente za nešto što je čitavom svetu novo i nepoznato. Ljudi od znanja i autoriteta bili su zauzeti u vlastitim zemljama, nisu mogli da nam izađu u susret. Podržale su nas inostrane ambasade u Beogradu, koje su kroz svoje kanale oglasile naš poziv za recenzente. Ujedno su nas predstavljali kao ozbiljan i kredibilan fond, što mi u tom trenutku još nismo bili, s obzirom na to da je od osnivanja prošlo tek nešto više od godinu dana. Zahvaljujući tome, uspeli smo da obezbedimo zaista kvalitetan panel od stručnjaka iz Izraela, Švedske, SAD, Italije i Slovenije.

Veliko priznanje za fond bio je prijem u Sajens Jurop već u novembru 2021. Kako smo tako brzo postali deo ugledne mreže institucija koje finansiraju inovativna naučna istraživanja?

Njima se svidela naša energija i domišljatost, kao i način na koji koristimo nove tehnologije. Kolege iz fondova za nauku u Nemačkoj, Švajcarskoj ili Francuskoj kažu da je neverovatno da sa samo 40 zaposlenih radimo to što radimo. Uz to smo po „stažu” najmlađi fond u organizaciji Sajens Jurop, s najmanjim budžetom, pa još iz zemlje koja nije u EU. Interesantan im je i naš model vrednovanja projekata, jer kombinujemo numeričko ocenjivanje, specifično za SAD, Japan i Južnu Koreju, i deskriptivnu evaluaciju. Takođe, svesni su geopolitičke pozicije Srbije, koja pruža velike mogućnosti za razna „ukrštanja” naučne saradnje. I još nešto, vrlo važno. Kada razgovarate s ljudima iz naučnog sveta, svako od njih zna makar jednog našeg sunarodnika koji je na nekoj visokoj poziciji u istraživačkim ili upravljačkim naučnim strukturama. Rekla bih da ih znaju više i bolje nego što ih mi ovde znamo i promovišemo.

U novembru prošle godine izabrani ste u novi saziv Upravnog odbora organizacije Sajens Jurop. Da li to znači da ćete moći da utičete na oblikovanje evropskih istraživačkih politika?

Tako je. Posle mog izbora, javili su nam se fondovi iz regiona sa svojim inicijativama i očekivanjima, u smislu šta Evropa treba da obezbedi za ovo područje kada je nauka u pitanju. Svi oni znaju da smo i do sada bili vrlo uvaženi sagovornici, čak i konsultanti za neka pitanja regionalnog karaktera, a takođe znaju i da Sajens Jurop ima direktnu komunikaciju sa Evropskim parlamentom, Uneskom, UN i Evropskom komisijom.

Rekli ste da smo u okviru organizacije Sajens Jurop zanimljivi i zbog načina na koji koristimo nove tehnologije?

U široj javnosti nije poznato da je Fond za nauku Republike Srbije jedna od samo četiri institucije te vrste, pored Nemačke, Švajcarske i Norveške, koja u radu koristi veštačku inteligenciju. Mi je primenjujemo u procesu povezivanja potencijalnih recenzenata i naučnika koji konkurišu za finansijska sredstva, kao i za prepoznavanje rizika kod realizacije projekta. Nas je zapravo muka naterala na progres – nismo imali dovoljno zaposlenih, ni adekvatne resurse, a bio je ogroman broj projekata koji su konkurisali. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, uspeli smo da mnoge procedure ubrzamo i to je kolegama iz Evrope i bilo najzanimljivije kod našeg softvera.

Dakle, i „veliki” imaju šta da nauče od nas „malih”?

U maju ćemo učestvovati u radu Globalnog istraživačkog saveta (Global Research Council), koji čine šefovi agencija za finansiranje nauke i inženjeringa iz čitavog sveta. Bićemo koordinatori teme o modelima saradnje „velikih” i „malih”, koja i te kako može biti na obostranu korist. Radovi naših naučnika imaju izuzetno zapažen međunarodni efekat u oblastima koje se tiču hrane budućnosti, humanistike, arheologije... U tim domenima smo „velikima” zanimljivi za strateška partnerstva.

Šta su prioritetni ciljevi postavljeni za petu godinu rada Fonda za nauku?

Kao i do sada – da podižemo opšti nivo naše naučne zajednice, koja, prema podacima sa platforme e-nauka, broji 20.000 istraživača, uključujući i one koji su u inostranstvu. Takođe, cilj nam je da čvršće povežemo srpske naučnike s kolegama u dijaspori i sa privrednim sektorom. I naravno da obezbedimo stabilno rastući budžet za otvaranje novih programa i finansiranje projekata. U razvijenim zemljama za kompetitivna naučna istraživanja iz budžeta se izdvaja između 10 i 20 posto ukupnih davanja za nauku, a kod nas – tri posto.