​ЕУ не би требало да се меша у унутрашња питања Србије

Живимо у времену када, због великог броја међународних конфликата, сигурност грађана Европе више није нешто што се подразумева, каже за „Политику” Андреј Поглајен, члан Словеначке демократске странке Јанеза Јанше. Он је недавно боравио у Бриселу на конференцији Европске уније о безбедности и стратешком планирању, одакле је дошао у Београд. Према његовим речима, тренутне геополитичке околности јасан су сигнал да би ЕУ требало да постави прецизне критеријуме кандидатима за чланство, јер је безбедност Старог континента приоритет. „Шарл Мишел је приликом посете Бледском стратешком форуму 2022. године рекао да је план да све земље западног Балкана уђу у ЕУ до 2030. Ове државе припадају Европи и место им је у унији. Оне могу допринети заједници и економски и демографски, а наша странка ће наставити да се залаже да се преговори убрзају”, каже Поглајен за „Политику”.

Како конкретно Словенија може помоћи Србији на том европском путу?

Све државе бивше заједничке социјалистичке републике које се приближавају ЕУ могу гледати на Словенију као на добар пример некога ко је брзо спровео целокупан процес ЕУ интеграције. Наша држава активно сарађује са Србијом када се ради о процесима прилагођавања системима ЕУ, и ту пре свега мислим на законске оквире. Док је Јанез Јанша био премијер, Словенија се сматрала предводницом за земље западног Балкана на европском путу. Ипак, чини ми се да је тренутна власт изгубила тај статус због погрешних спољнополитичких потеза. Поред тога што се ради о погрешном вођењу спољне политике, ово ми је лично неприхватљиво као некоме ко активно сарађује са Србијом.

Где још видите простор за сарадњу између наше две земље?

Велики број словеначких компанија има испоставе у Србији, а неке су чак и преместиле своје седиште овде. Политика ваше владе је усмерена ка томе да се предузетницима омогућава развијање. То су ниски порези, помоћ при добијању грађевинских дозвола за индустријске зоне, смањена бирократија... Такође, Војводина је позната по пољопривреди. Читава Европа, па и свет улазе у фазу када је прехрана један од кључних проблема, а Србија ту може много тога да понуди.

Како гледате на чињеницу да се Београд неретко налази на мети критика из Брисела?

Недавно смо видели велики притисак странака левице у Европском парламенту на вашу земљу због наводних недемократских избора, у чему су, нажалост, предњачиле словеначке Социјалдемократе, које су и покренуле цео процес. Све ово спутава Србију по питању евроинтеграција. Верујем да ми морамо да прихватимо да свака држава има право да самостално одлучује о свом избору. То је основно начело демократије које се врши тако што људи изађу на изборе, а ЕУ, која је основана као економска заједница, не би смела себи да даје за право да се меша у унутрашња политичка питања земаља чланица или кандидата.

Недавно сте у парламенту покренули истрагу о наводним финансијским малверзацијама премијера Роберта Голоба. За шта га конкретно оптужујете?

Пре него што је постао председник владе, Роберт Голоб је био директор државног предузећа GEN-I, које се бави електропривредом. Откривено је да је Голоб у том периоду незаконито пребацио око 103.000 евра садашњој генералној секретарки свог Покрета „Слобода” преко фиктивног уговора. То је само кап у мору ствари које је GEN-I Роберта Голоба радио, црпећи тиме новац из државног предузећа, причамо о износу од преко 100 милиона евра. У Србији је позната прича и да је тзв. косовски амбасадор у Љубљани Мартин Беришај имао уговор о саветовању са GEN-I, који је износио 50.000 евра годишње, а тај новац је, наводно, завршио за кампању Албина Куртија. Такође, Голоб је 2022. постао власник предузећа „Стар Солар”, са којим је пословало предузеће „Борзен д. о. о.”, чије власништво и скупштину представља влада Републике Словеније. По закону, јавни функционери не могу да буду власници фирми. За време кампање пред изборе 2022. откривено је да Голоб у Румунији има рачун на који је положена велика количина новца. Али он то никад није појаснио. Само је рекао да му је био украден идентитет и да је неко на његово име отворио рачун. То је мало парадоксално, јер када неко изврши превару, обично се дешава да вам украде новац, а не да га уплати. Мислим да ће то бити једна од највећих афера у историји независне Словеније.

Са 23 године, ви сте најмлађи парламентарац у словеначком парламенту. Колико је битна улога младих у политици?

Ја сам 2018. изабран за градског одборника, као најмлађи у историји земље, а 2022. ушао у парламент. Све је ишло корак по корак. У читавој ЕУ видимо талас где млади преузимају највише државне функције. Као пример имамо бившег канцелара Аустрије Себастијана Курца, који са 27 година постао министар спољних послова. У Словенији често кажемо да ништа о младима не треба одлучивати без младих, јер су старији изгубили осећај за проблеме нових генерација.