Ма­крон је и за рат и за мир

Сло­бо­дан Са­мар­џи­ја

„Уко­ли­ко ме пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин по­зо­ве, сва­ка­ко ћу по­ди­ћи те­ле­фон­ску слу­ша­ли­цу”, по­ру­чио је шеф фран­цу­ске др­жа­ве Ема­ну­ел Ма­крон. „То је мо­ја оба­ве­за и спре­ман сам да са­слу­шам сва­ки ње­гов пред­лог. Уло­га Фран­цу­ске и је­сте да бу­де кључ­ни фак­тор у укра­јин­ском ра­ту. С јед­не стра­не мо­ра­мо на сва­ки на­чин да по­мог­не­мо Укра­ји­ни не би ли уна­пре­ди­ла сво­је од­брам­бе­не спо­соб­но­сти, али исто­вре­ме­но мо­ра­мо да ра­ди­мо и на про­мо­ци­ји де­е­ска­ла­ци­је. Да по­стиг­не­мо тра­јан и фер мир. Уко­ли­ко Пу­тин у том сми­слу пред­ло­жи не­што, сва­ка­ко ћу са­слу­ша­ти ње­го­ву по­ну­ду”, по­твр­дио је Ма­крон у ин­те­р­вјуу за јед­ну укра­јин­ску те­ле­ви­зиј­ску ста­ни­цу, од­го­ва­ра­ју­ћи на по­зив Мо­скве Па­ри­зу на за­јед­нич­ко де­ло­ва­ње у ци­љу окон­ча­ња дра­ме у бив­шој со­вјет­ској ре­пу­бли­ци.

Не­ма сум­ње да пр­ви чо­век Фран­цу­ске упор­но на­сто­ји да оја­ча сво­ју уло­гу европ­ског ли­де­ра кад је реч о ра­ту на ис­то­ку кон­ти­нен­та. Ње­го­ве из­ја­ве кре­ћу се од оних ра­то­бор­них, у ко­ји­ма по­зи­ва на сла­ње вој­ни­ка за­пад­не али­јан­се у Укра­ји­ну, до апе­ла на при­мир­је ко­је би би­ло уста­но­вље­но то­ком Олим­пиј­ских ига­ра ко­је би ово­га ле­та тре­ба­ло да бу­ду одр­жа­не у Па­ри­зу. Не­ка­ко у том ко­ло­пле­ту из­ја­ва је и нај­но­ви­ја, у ко­јој ја­сно ста­вља до зна­ња да не­ће при­зна­ти ре­зул­та­те пред­сед­нич­ких из­бо­ра у Ру­си­ји на ко­ји­ма је Пу­тин пре­моћ­но по­бе­дио. „Не мо­гу да че­сти­там не­ко­ме ко је из­бо­ре обе­ле­жио смр­ћу чо­ве­ка (Алек­се­ја На­ваљ­ног) ко­ји се бо­рио за плу­ра­ли­зам”, пре­не­ли су фран­цу­ски ме­ди­ји Ма­кро­но­ве ре­чи.

Под­се­ти­мо, Фран­цу­ска је про­те­клих ме­се­ци у ве­ли­кој ме­ри уз­др­ма­на со­ци­јал­ним бун­том по­љо­при­вред­ни­ка и дру­гих ка­те­го­ри­ја ста­нов­ни­штва, иза­зва­ним мањ­ком енер­ге­на­та, ра­стом це­на, гу­бит­ком ути­ца­ја у под­са­хар­ским зе­мља­ма ко­је је ве­ко­ви­ма др­жа­ла у ко­ло­ни­јал­ном ста­ту­су, на­ва­лом ми­гра­на­та, дра­стич­но по­ве­ћа­ним из­да­ци­ма за на­о­ру­жа­ње, ви­дљи­вим дис­тан­ци­ра­њем САД од европ­ских зби­ва­ња... На­рав­но, не од­но­си се све по­ме­ну­то са­мо на зе­мљу Га­ла, али ума­ње­ње ко­хе­зи­је уну­тар Европ­ске уни­је до­при­не­ло је и ја­ча­њу ме­ђу­соб­них ани­мо­зи­те­та и сла­бље­њу са­рад­ње, по­себ­но на вој­ном пла­ну. Као да су се Евро­пља­ни, сва­ко за се­бе, окре­ну­ли уну­тра­шњим про­бле­ми­ма и ви­ше гле­да­ју ка­ко да обез­бе­де функ­ци­о­нал­ност дру­штва уну­тар соп­стве­них др­жав­них гра­ни­ца, а ма­ње у окви­ри­ма за­јед­ни­це.

С тим са­зна­њи­ма, ре­кло би се, Фран­цу­ска ула­зи у из­бо­ре за Европ­ски пар­ла­мент за­ка­за­не за 9. јун. Али. за раз­ли­ку од пред­сед­нич­ког из­ја­шња­ва­ња у Ру­си­ји, ов­де су у игри ра­ди­кал­ни ле­ви­ча­ри, зе­ле­ни, со­ци­јал­де­мо­кра­ти, цен­три­сти и ли­бе­ра­ли, кон­зер­ва­тив­ци, на­ци­о­на­ли­сти и су­ве­ре­ни­сти, де­сни­ча­ри и још мно­ги дру­ги...

А упра­во ле­ви­ча­ри твр­де да су они је­ди­ни ко­ји мо­гу да обез­бе­де мир у Укра­ји­ни и до­при­не­су сми­ри­ва­њу ха­о­са на Бли­ском ис­то­ку. „Не по­сто­ји вој­но ре­ше­ње за рат на ис­то­ку Евро­пе”, сма­тра Жан Лик Ме­лан­шон, кри­ти­ку­ју­ћи Ма­кро­но­ве опа­ске о мо­гу­ћем сла­њу вој­ске у рат про­тив Ру­си­је. „На­су­прот ти­ра­ни­ји и рат­ним ху­шка­чи­ма, ми оста­је­мо те­мељ ми­ра и ме­ђу­на­род­ног пра­ва”, до­да­је ње­го­ва са­рад­ни­ца Ма­нон Об­ри.

И нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња во­ље фран­цу­ских гра­ђа­на ка­зу­ју да се по­бе­да сме­ши дру­ги­ма, а не Ма­кро­но­вим при­ста­ли­ца­ма. Упра­во сто­га на ово­го­ди­шње из­ја­шња­ва­ње мно­ги гле­да­ју као на увод у пред­сед­нич­ке из­бо­ре 2027, на ко­ји­ма ак­ту­ел­ни шеф др­жа­ве не­ће мо­ћи да се кан­ди­ду­је. Та­ко­ђе, Ма­кро­нов реј­тинг у овом тре­нут­ку је у дра­ма­тич­ној си­ла­зној ли­ни­ји, док пар­ти­ја ко­ју пред­во­ди – Пре­по­род – мо­же да ра­чу­на на по­др­шку све­га 18 од­сто фран­цу­ских би­ра­ча.

Не­ма сум­ње да Ма­крон сво­јом ра­то­бор­ном по­ли­ти­ком, за ко­ју твр­ди да је усме­ре­на на „под­сти­ца­ње оста­лих Евро­пља­на”, у ства­ри по­ку­ша­ва да па­жњу до­ма­ће јав­но­сти пре­у­сме­ри на гло­бал­на де­ша­ва­ња ка­ко би он у ме­ђу­вре­ме­ну кон­со­ли­до­вао ре­до­ве и ста­би­ли­зо­вао сво­ју пар­ти­ју. Ја­сно је сви­ма да евен­ту­ал­но уче­шће фран­цу­ских тру­па на бо­ји­шту у Укра­ји­ни не би до­не­ло ни­шта до­бро ни ње­го­вој зе­мљи ни др­жа­ви Во­ло­ди­ми­ра Зе­лен­ског. Ипак, у Евро­пи, то је тре­нут­но нај­ак­ту­ел­ни­је пи­та­ње и сва­ки по­ен до­би­јен на ње­му мо­гао би до­бро да до­ђе на до­ма­ћем те­ре­ну.

Основ­но пи­та­ње оста­је: Мо­же ли Ма­крон да успе у по­ли­ти­ци ко­ју про­мо­ви­ше? Ре­кло би се да му шан­се и ни­су баш ве­ли­ке. Осим ако се на гло­бал­ном пла­ну не­што дра­стич­но не про­ме­ни. Ње­го­ве по­зи­ве на рат ма­ло ко на кон­ти­нен­ту озбиљ­но по­др­жа­ва. Ре­кло би се, чак, да сем са­мог Зе­лен­ског, ни­ко дру­ги не ве­ру­је да би се до­ла­ском Фран­цу­за у ро­во­ве у Укра­ји­ни би­ло шта про­ме­ни­ло. А евен­ту­ал­ни по­вра­так вој­ни­ка у мр­твач­ким вре­ћа­ма био би ве­ли­ки уда­рац на иона­ко по­љу­ља­но по­ве­ре­ње у пред­сед­ни­ка и ак­ту­ел­ну власт у др­жа­ви.

Ма­кро­но­ви по­зи­ви на рат сва­ка­ко ће оста­ти за­пи­са­ни у исто­ри­ји, као и ње­го­ва „спрем­ност” да од­го­во­ри на ми­ров­не ини­ци­ја­ти­ве свог ко­ле­ге из Мо­скве. Ипак, чи­ни се да је мно­го шта тре­ба­ло да бу­де из­ре­че­но ра­ни­је, кад је ру­ска Спе­ци­јал­на вој­на опе­ра­ци­ја још би­ла у по­во­ју и кад еко­ном­ске санк­ци­је ис­точ­ном ри­ва­лу још ни­су по­че­ле да до­би­ја­ју кон­тра­е­фе­кат. Европ­ски из­бо­ри у ју­ну по­ка­за­ће да ли је Фран­цу­ска спрем­на да иде пу­тем ко­ји јој ути­ре ак­ту­ел­ни шеф др­жа­ве.