Два града у једном

Мостар – Иако је од рата прошло тринаест година, а од административног уједињења града на Неретви више од четири, за сада су две обале Неретве још далеко. „Сви мостови на Неретви одавно су обновљени, али не и мостови међу људима. Није то некадашњи Мостар”, са тугом констатују старији Мостарци.

Високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун 2004. Мостару је наметнуо статут града од када је он формално јединствен. Ујединила се градска администрација, а лорд Ешдаун ујединио је и мостарске ватрогасце који је требало да буду пример. Но, како је било тада, тако је и данас. Град живи два паралелна живота. Источно, на левој обали Неретве, живе углавном Бошњаци, а западно, на десној, Хрвати. Тако Мостар има два телекома који делују искључиво на принципу подељене територије, две су засебне болнице, два наставна плана и програма, два универзитета, два комунална предузећа, два шеталишта.

Када се сусрећу два градска фудбалска тима, онда у Мостар мора доћи полицијско појачање из суседних места. Исто је и када на светским такмичењима играју Хрватска и Турска, па чак и Хрватска и Бразил.

Најбољи пример који осликава мостарски суживот јесте градски Аутопревоз чији аутобуси круже источним и западним делом града, али не и целим Мостаром. Многи Мостарци за овакву ситуацију криве политику, јер се људи сусрећу, друже, сарађују, а политичари ништа не чине да град продише једним плућима.

„Волим Мостар и верујем да ће опет бити онај стари, али исто тако знам да се то неће догодити све док нам деца поново не буду заједно у клупама”, каже Мостарка Амила Милавић. То потврђује и Хусеин Оручевић из Омладинског културног центра „Абрашевић” који тврди да готово 80 одсто средњошколаца из западног дела Мостара још није посетило Стари мост, али ће зато на матурском путовању упознати остатке древне Грчке, док много младих људи из источног Мостара не зна како изгледа окићена божићна јелка. Има немали број и оних који не мисле тако.

„Ситуација у Мостару се свакодневно мења набоље. Када се сетим како је било само пре неколико година могу рећи да Мостар није подељен град. Ја излазим на источну страну, имам пријатеље и понашам се исто као и на западној где живим. И знам много људи који исто тако живе. Знам и оне који никад нису прешли ’на другу страну’, али таквих је све мање”, каже Ива Бргуљан, професорка енглеског језика. Ратне линије раздвајања и административне баријере у Мостару полаку се бришу, али колико ће још Неретве протећи док се избришу баријере у главама Мостараца, то још нико не може предвидети.

Сања Бјелица