Dva grada u jednom

Mostar – Iako je od rata prošlo trinaest godina, a od administrativnog ujedinjenja grada na Neretvi više od četiri, za sada su dve obale Neretve još daleko. „Svi mostovi na Neretvi odavno su obnovljeni, ali ne i mostovi među ljudima. Nije to nekadašnji Mostar”, sa tugom konstatuju stariji Mostarci.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice Pedi Ešdaun 2004. Mostaru je nametnuo statut grada od kada je on formalno jedinstven. Ujedinila se gradska administracija, a lord Ešdaun ujedinio je i mostarske vatrogasce koji je trebalo da budu primer. No, kako je bilo tada, tako je i danas. Grad živi dva paralelna života. Istočno, na levoj obali Neretve, žive uglavnom Bošnjaci, a zapadno, na desnoj, Hrvati. Tako Mostar ima dva telekoma koji deluju isključivo na principu podeljene teritorije, dve su zasebne bolnice, dva nastavna plana i programa, dva univerziteta, dva komunalna preduzeća, dva šetališta.

Kada se susreću dva gradska fudbalska tima, onda u Mostar mora doći policijsko pojačanje iz susednih mesta. Isto je i kada na svetskim takmičenjima igraju Hrvatska i Turska, pa čak i Hrvatska i Brazil.

Najbolji primer koji oslikava mostarski suživot jeste gradski Autoprevoz čiji autobusi kruže istočnim i zapadnim delom grada, ali ne i celim Mostarom. Mnogi Mostarci za ovakvu situaciju krive politiku, jer se ljudi susreću, druže, sarađuju, a političari ništa ne čine da grad prodiše jednim plućima.

„Volim Mostar i verujem da će opet biti onaj stari, ali isto tako znam da se to neće dogoditi sve dok nam deca ponovo ne budu zajedno u klupama”, kaže Mostarka Amila Milavić. To potvrđuje i Husein Oručević iz Omladinskog kulturnog centra „Abrašević” koji tvrdi da gotovo 80 odsto srednjoškolaca iz zapadnog dela Mostara još nije posetilo Stari most, ali će zato na maturskom putovanju upoznati ostatke drevne Grčke, dok mnogo mladih ljudi iz istočnog Mostara ne zna kako izgleda okićena božićna jelka. Ima nemali broj i onih koji ne misle tako.

„Situacija u Mostaru se svakodnevno menja nabolje. Kada se setim kako je bilo samo pre nekoliko godina mogu reći da Mostar nije podeljen grad. Ja izlazim na istočnu stranu, imam prijatelje i ponašam se isto kao i na zapadnoj gde živim. I znam mnogo ljudi koji isto tako žive. Znam i one koji nikad nisu prešli ’na drugu stranu’, ali takvih je sve manje”, kaže Iva Brguljan, profesorka engleskog jezika. Ratne linije razdvajanja i administrativne barijere u Mostaru polaku se brišu, ali koliko će još Neretve proteći dok se izbrišu barijere u glavama Mostaraca, to još niko ne može predvideti.

Sanja Bjelica