Млади Европљани нерадо иду у НАТО војнике

Трошити више, боље и заједнички – мото је недавно представљене прве стратегије Европске уније за одбрамбену индустрију. И док Брисел позива чланице да до 2030. године најмање 40 одсто одбрамбене опреме набављају заједнички и да европска војна индустрија осигура најмање 50 одсто наоружања, поставља се питање: Да ли ће бити довољно војника да користе то оружје?

Напори европских земаља да ојачају своје армије због суочавања с повећаном претњом из Русије, у директном су раскораку с неспремношћу младих Европљана да се придруже оружаним снагама, али и да у њима остану. Истраживања показују да припадницима генерације зед професионална каријера у униформи није нимало атрактивна.

И док Емануел Макрон не одустаје од идеје да ће западне земље у неком тренутку морати да пошаљу копнене трупе у Украјину да се супротставе руским снагама, његов министар одбране Себастијен Лекорну представио је у понедељак план како би спречио све веће осипање професионалног војног кадра. Једина чланица ЕУ с атомским арсеналом дочекала је крај прошле године с око 3.000 непопуњених позиција у армији. Војна лица у француским оружаним снагама сада остају годину дана краће него што је то раније био случај.

Да то није усамљен пример, показује годишњи извештај који је пре неколико дана представљен немачком парламенту. Током 2023. године Бундесвер је напустило око 1.537 војника, тако да немачка армија сада има 181.514 припадника.

Да би задржао војни кадар Париз планира да до 2030. године из буџета за одбрану издвоји пола милијарде евра за повећање војних плата и пензија, побољшање услова становања у касарнама, здравствену заштиту и бригу о деци и супружницима професионалних војника, пише „Монд”.   

За земље које се ослањају на професионалне војске изазов је да оружане снаге учине привлачним, али то није лако учинити у временима ниске незапослености, жестоке конкуренције из приватног сектора и још широко распрострањеног рада на даљину, онлајн.

Број припадника британске армије пао је од 2010. године са 100.000 на 74.000. „Дифенс џорнал” пише да Велика Британија од 2010. године не успева да оствари планиране циљеве за регрутацију новог војног кадра. Иако је влада регрутовање препустила приватној фирми „Капита”, армији Уједињеног Краљевства годишње недостаје око 1.100 војника, што је број који би попунио два пешадијска батаљона.

Пољска је једна од малобројних чланица НАТО-а које су повећале број војника, пре свега због растуће претње из Русије – за девет година са 95.000 на 215.000 припадника.  

Да би предупредила одлазак војног кадра, влада Доналда Туска најавила је повећање плата у војсци за око 20 одсто. Планирано је да минимална месечна плата за војника у Пољској порасте са 4.960 злота (1.150 евра) на 6.000.

Док се Европа поново наоружава као реакција на рат у Украјини поједине чланице попут Немачке и Хрватске размишљају о враћању војног рока. Друге земље, попут Данске, планирају да га прошире на жене, а у многим државама које су напустиле систем обавезне регрутације води се озбиљна дискусија о поновном увођењу неког облика војне обуке.

У склопу јачања националне одбране, немачка влада планира да у наредних пет-шест година повећа број припадника својих оружаних снага на 203.000. Да би се остварио тај циљ специјална комесарка Бундестага за оружане снаге Ева Хогл каже да је неопходно вратити неки облик обавезне регрутације. Хоглова сматра да у попуњавању војних редова треба обратити пажњу и на женску популацију, јер тај кадровски ресурс није довољно искоришћен.

Винченцо Бове, професор политичких наука на Универзитету Ворвик у Великој Британији указује да се данас свака западна земља суочава с проблемом све мање заинтересованости младих за војни позив. Иако је рат у Русији повећао притисак на чланице НАТО-а да у склопу јачања одбране реше и питања мањка војске, дистанца између друштва у целини и војних снага последњих година је све већа.

„Ако узмете насумичан узорак младих Европљана, они су идеолошки веома далеко од узорка војника из исте земље у смислу како виде друштво, какве су њихове тежње, шта желе да раде. И ова удаљеност током времена расте”, објашњава Бове за „Јуроњуз”.

Недавна истраживања су показала да су млади у Европској унији у великој већини против ратова, против повећања потрошње на војску и против војних операција у иностранству. Такође су више индивидуалистички и мање патриотски расположени од оних који служе у војним снагама.