Mladi Evropljani nerado idu u NATO vojnike

Trošiti više, bolje i zajednički – moto je nedavno predstavljene prve strategije Evropske unije za odbrambenu industriju. I dok Brisel poziva članice da do 2030. godine najmanje 40 odsto odbrambene opreme nabavljaju zajednički i da evropska vojna industrija osigura najmanje 50 odsto naoružanja, postavlja se pitanje: Da li će biti dovoljno vojnika da koriste to oružje?

Napori evropskih zemalja da ojačaju svoje armije zbog suočavanja s povećanom pretnjom iz Rusije, u direktnom su raskoraku s nespremnošću mladih Evropljana da se pridruže oružanim snagama, ali i da u njima ostanu. Istraživanja pokazuju da pripadnicima generacije zed profesionalna karijera u uniformi nije nimalo atraktivna.

I dok Emanuel Makron ne odustaje od ideje da će zapadne zemlje u nekom trenutku morati da pošalju kopnene trupe u Ukrajinu da se suprotstave ruskim snagama, njegov ministar odbrane Sebastijen Lekornu predstavio je u ponedeljak plan kako bi sprečio sve veće osipanje profesionalnog vojnog kadra. Jedina članica EU s atomskim arsenalom dočekala je kraj prošle godine s oko 3.000 nepopunjenih pozicija u armiji. Vojna lica u francuskim oružanim snagama sada ostaju godinu dana kraće nego što je to ranije bio slučaj.

Da to nije usamljen primer, pokazuje godišnji izveštaj koji je pre nekoliko dana predstavljen nemačkom parlamentu. Tokom 2023. godine Bundesver je napustilo oko 1.537 vojnika, tako da nemačka armija sada ima 181.514 pripadnika.

Da bi zadržao vojni kadar Pariz planira da do 2030. godine iz budžeta za odbranu izdvoji pola milijarde evra za povećanje vojnih plata i penzija, poboljšanje uslova stanovanja u kasarnama, zdravstvenu zaštitu i brigu o deci i supružnicima profesionalnih vojnika, piše „Mond”.   

Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske izazov je da oružane snage učine privlačnim, ali to nije lako učiniti u vremenima niske nezaposlenosti, žestoke konkurencije iz privatnog sektora i još široko rasprostranjenog rada na daljinu, onlajn.

Broj pripadnika britanske armije pao je od 2010. godine sa 100.000 na 74.000. „Difens džornal” piše da Velika Britanija od 2010. godine ne uspeva da ostvari planirane ciljeve za regrutaciju novog vojnog kadra. Iako je vlada regrutovanje prepustila privatnoj firmi „Kapita”, armiji Ujedinjenog Kraljevstva godišnje nedostaje oko 1.100 vojnika, što je broj koji bi popunio dva pešadijska bataljona.

Poljska je jedna od malobrojnih članica NATO-a koje su povećale broj vojnika, pre svega zbog rastuće pretnje iz Rusije – za devet godina sa 95.000 na 215.000 pripadnika.  

Da bi predupredila odlazak vojnog kadra, vlada Donalda Tuska najavila je povećanje plata u vojsci za oko 20 odsto. Planirano je da minimalna mesečna plata za vojnika u Poljskoj poraste sa 4.960 zlota (1.150 evra) na 6.000.

Dok se Evropa ponovo naoružava kao reakcija na rat u Ukrajini pojedine članice poput Nemačke i Hrvatske razmišljaju o vraćanju vojnog roka. Druge zemlje, poput Danske, planiraju da ga prošire na žene, a u mnogim državama koje su napustile sistem obavezne regrutacije vodi se ozbiljna diskusija o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obuke.

U sklopu jačanja nacionalne odbrane, nemačka vlada planira da u narednih pet-šest godina poveća broj pripadnika svojih oružanih snaga na 203.000. Da bi se ostvario taj cilj specijalna komesarka Bundestaga za oružane snage Eva Hogl kaže da je neophodno vratiti neki oblik obavezne regrutacije. Hoglova smatra da u popunjavanju vojnih redova treba obratiti pažnju i na žensku populaciju, jer taj kadrovski resurs nije dovoljno iskorišćen.

Vinčenco Bove, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vorvik u Velikoj Britaniji ukazuje da se danas svaka zapadna zemlja suočava s problemom sve manje zainteresovanosti mladih za vojni poziv. Iako je rat u Rusiji povećao pritisak na članice NATO-a da u sklopu jačanja odbrane reše i pitanja manjka vojske, distanca između društva u celini i vojnih snaga poslednjih godina je sve veća.

„Ako uzmete nasumičan uzorak mladih Evropljana, oni su ideološki veoma daleko od uzorka vojnika iz iste zemlje u smislu kako vide društvo, kakve su njihove težnje, šta žele da rade. I ova udaljenost tokom vremena raste”, objašnjava Bove za „Juronjuz”.

Nedavna istraživanja su pokazala da su mladi u Evropskoj uniji u velikoj većini protiv ratova, protiv povećanja potrošnje na vojsku i protiv vojnih operacija u inostranstvu. Takođe su više individualistički i manje patriotski raspoloženi od onih koji služe u vojnim snagama.