Нови косовски јунаци неће бити заборављени

Српски слободарски народ страдао је вековима. Велике силе које су ратовале против нас сматрале су да смо ми народ који треба уништити, јер смо својим слободарством увек стајали на путу њиховим освајачким намерама. Узгред, била су потребна и наша добра, која су дрско и безобзирно пљачкали, као и саобраћајнице за продор ка истоку, да дођу до туђих богатстава. Многи страдали у тим сукобима, почев од давних времена, нису упамћени, јер нису били записани као ослободиоци, осим оних који су били вође, почев од раних српских владара, Стевана Немање, јунака Косовског боја, Првог и Другог српског устанка, ослободилачких ратова 1876-78. године, рата са Бугарима 1882. године, балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата.

Међутим, кад је реч о новијем периоду, од 1998. године надаље, захваљујући војном руководству и генералима Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу, Младену Ћирковићу, Радојку Стефановићу, Александру Живковићу, Милану Мојсиловићу, Љубиши Диковићу, Милосаву Симовићу, Мирку Старчевићу и другима, сећање на 1.007 припадника Војске Југославије, полиције и безбедоносних снага биће трајно сачувано. Реч је о онима који су извршивши своју војничку заклетву дали животе као нови косовски јунаци, бранећи нашу постојбину на територији Косова и Метохије.

Спомен-крипта која је изграђена у порти Храма Светог Василија Острошког у Нишу започета је благословом преосвећеног епископа нишког господина Иринеја, потоњег патријаха српског, још 2000. и 2017. године. Иницијативу да се у њој забележе имена погинулих војника дао је Клуб генерала и адмирала у Нишу на челу с Владимиром Лазаревићем, Крсманом Јелићем и Томом Младеновићем. Ту иницијативу прихватила је држава Србија и 2017. године издвојила знатна средства за изградњу ове спомен-крипте заједно с Епархијом нишком.

Почев од 1999. године Војска Југославије објавила је у штампаном издању податке о неколико стотина жртава из Приштинског корпуса Треће армије и целе Војске Југославије. Ту иницијативу оживео је генерал-потпуковник Милосав Симовић изградњом јединствене спомен-собе Четврте бригаде у Врању, када је био командант те бригаде.

Ову своју активност легендарни генерал-потпуковник Симовић наставио је постављењем на дужност команданта КОВ-а ВС. Скинуо је са зграде Команде грб Југославије са шест буктиња, јер је зграда изграђена 1938. године, када није постојао тај државни грб, и направио са својим официрима јединствени музеј ВС у великом репрезентативном простору са знамењима, пуковским заставама, војним средствима, униформама, али и именима више од 16.000 страдалих у ослододилачким ратовима, као и са анђеоским небеским сводом на којем су ликови управо ових нових косовских јунака пре улаза у богослужбени простор. Поставка је импозантна, почев од првих српских владара, јединствена у Србији, па и изван ње, а двориште музеја је улепшано муралом – Српски зид поноса и украшено сликовитим приказом српске историје од времена Првог српског устанка до данас.

Божа Марковић Несврћанин