Галетин: Не очекујем драстичан раст цена пшенице

Европска унија (ЕУ) намерава да наредних дана уведе царину на увоз житарица из Русије и Белорусије од 95 евра по тони, пренео је „Фајненшел тајмс”, позивајући се на изворе.

Према њиховим изворима, такав корак ће довести до повећања цена за најмање 50 одсто. Како је наведено, царине ће бити уведене и на уљарице и њихове прерађевине. У Европи, протести фармера трају већ неколико година – први се догодио 2019. у Холандији у позадини пооштравања зелене регулативе. У 2023. протести су се већ проширили на друге земље, а до краја године су захватили 12 држава.

Поред „зелене” агенде, пољопривредници протестују због ниских цена својих производа због увоза украјинске робе, скупих ђубрива и горива и недовољног буџетског финансирања.

Жарко Галетин, аграрни аналитичар, коментаришући ова изненадна дешавања рекао је за „Политику” како сматра да ће одлука ЕУ о увођењу мера донети неке промене на тржишту, али не тако бомбастичне како се најављује.

– Нешто се кува, али ми се чини да је то пре свега један политички изнуђен потез како би се управо протести релативизовали. Међутим, побуна пољопривредника је мање-више усмерена на украјинску пшеницу. Европа је наравно увозила и руско жито, а процена доносилаца овакве одлуке јесте да би тај потез могао да има неког ефекта – сматра наш саговорник, али напомиње да тај утицај сигурно неће бити тако драстичан. Наводи да је план увођење 95 одсто, што ће свакако повећати цену ове житарице.

– Али које пшенице – руске. И то је практично рампа на увоз жита из Русије и исти би ефект имала и мера забране увоза. Истина је да је и руска пшеница доста јефтина, али чини ми се да су хтели да на мала врата поново уведу украјинско жито са мањим притиском укупне понуде где је партиципирала и Русија – каже Галетин.

Према његовим речима, тако драстична протекционистичка мера, на коју се оглушава чак и Светска трговинска организација, има призвук санкција, чија је основна идеја да се другоме (Русији) нанесе већа штета него ономе који их уводи, односно ЕУ. Сматра да је чињеница да ће ова одлука донети поремећаје, али не у тој мери да се може очекивати експлозија цена на светском тржишту нити да пшеница поскупи 50 одсто како се сада најављује. Тим пре што Русија јесте највећи извозник пшенице, али њено главно тржиште није ЕУ већ Турска, Египат, Иран, Пакистан, Шри Ланка, Мароко, Кина…

– Више све ово видим као тренирање строгоће, које неће много наудити Русима – сматра Галетин.

На питање како би најновија дешавања могла да се одразе на наше тржиште и цену пшенице чије су залихе велике, Галетин каже да ако из те перспективе посматрамо, морамо да констатујемо да Србија у ЕУ статистички највише извози пшеницу. Али напомиње да нас тај податак заварава јер гро нашег жита иде у Констанцу, а та пшеница не завршава у земљама Европске уније.

Оно што јесте чињенице то је да је Италија појединачно највећи увозник српске пшенице, али сматра да се ни ту неће десити ништа спектакуларно. Одлука ЕУ може да покрене тржиште и да оно ухвати неки замајац, посебно што нас до нове жетве дели око три месеца када се своде биланси и када обично расте цена пшенице.