Гринспен се каје прекасно

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24. октобра – Сцена је изазивала и неверицу: један од најцењенијих „магова” новца, Ален Гринспен (82) покуњено се кајао за поједине своје потезе, којима је обликовао америчко па и глобално финансијско тржиште. „Погрешио сам”, признао је конгресменима тај бивши дугогодишњи шеф (1987–2006) овдашње централне банке, под притиском критика да је својим курсом допринео садашњем финансијском кошмару.

И ова земља и свет били би данас стабилнији да Гринспен није безрезервно веровао у свемоћ тржишта и да је благовремено завео контролне мере над високоризичним трансакцијама, чији је актуелни крах изазвао драматичан пад вредности на берзама и широм планете, произлази из готово петочасовног јучерашњег „преслишавања” у Комитету Представничког дома за надзор и реформу државне управе. Конгресмени су га, наиме, оптужили да није искористио овлашћења за регулисање „пијаце” стамбених кредита, да је ниским каматама поспешивао нереални раст обрта хипотека и некретнина. Па да је тиме „отворио простор” за кризу која је милионе Американаца увалила у

банкротство и бескућништво, а потом и довела до незапамћених међународних тумбања, с појачаним државним интервенцијама, чак толиким, да многи лидери траже да се успостави нови глобални финансијски поредак. „Да ли схватате да су ваше виђење света и ваша идеологија били погрешни, да не функционишу”, упитао га је шеф комитета демократа Хенри Вексмен. „Апсолутно”, одговорио је Гринспен. И додао: „Шокиран сам јер сам више од 40 година имао чврсте доказе да ствари иду изузетно добро.” „Начинио сам грешку, верујући да је у интересу организација, као што су банке, да заштите своје акционаре и деонице у компанијама”, наставио је. „У централној банци раде”, навео је, „изванредни стручњаци, способни да предвиде развој догађаја у критичним питањима, али се показало да нисмо могли да видимо довољно унапред.”

Надимак Маестро стекао је као експерт који може да „види и иза ћошка” и улива максимално поверење, неопходно за функционисање финансијског система. Његова реч била је „закон”, тржиште је ишло горе или доле зависно од тога што је прозборио, слушан је као „гарант стабилности и просперитета”. У два претходна глобална берзанска тумбања успео је да, снижавањем камата, Америку поштеди већих траума, али је понесен тим резултатима запао у инерцију, не примећујући нове опасности.

Сувише је веровао у аутокорективну моћ слободног тржишта, а није предвидео аутодеструктивну моћ разузданог хипотекарног кредитирања, констатује „Њујорк тајмс”. Идеологија је опет надмашила потребе владавине и сада за то плаћа цела наша економија, оценио је Вексмен.

Гринспен ипак није признао своју одговорност за целину кризе, већ само за пропуст да регулише хипотекарно тржиште. Део кривице пребацио је политичарима, рекавши да се понашао према законима које су они донели.

Хроничари подсећају, међутим, да су га конгресмени још 2004. позивали да промени курс. Није их послушао као ни апеле економиста, међу којима и нобеловаца Џозефа Стиглица и Пола Кругмана.

Следио је, рекло би се, смернице прво Била Клинтона а онда и Џорџа Буша млађег које су подстицале кредитирање куповине станова без довољно платежних гаранција. Покајао се прекасно. Због настале кризе сада је држава морала да интервенише са 700 милијарди буџетских долара, да би спасла пољуљане џинове Волстрита, оптерећујући додатно пореске обвезнике и подривајући светињу слободног тржишта.

Берзе, међутим, и даље клецају. Шанса за избављење се више не тражи у мишљењу Гринспена, сада власника консултантске фирме, него против њега. Цитира се, тако, књига „Невоље с просперитетом”.

Заснована је на истраживању које је показало да ће ствари које изгледају савршено изаћи на лоше, а да ће оне које изгледају безнадежно кренути набоље. Прво се, уз „помоћ” Гринспена, догодило. Друго није, можда и зато, како би рекли циници, што је, по наведеној теорији, успон само предигра пада…