Grinspen se kaje prekasno

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. oktobra – Scena je izazivala i nevericu: jedan od najcenjenijih „magova” novca, Alen Grinspen (82) pokunjeno se kajao za pojedine svoje poteze, kojima je oblikovao američko pa i globalno finansijsko tržište. „Pogrešio sam”, priznao je kongresmenima taj bivši dugogodišnji šef (1987–2006) ovdašnje centralne banke, pod pritiskom kritika da je svojim kursom doprineo sadašnjem finansijskom košmaru.

I ova zemlja i svet bili bi danas stabilniji da Grinspen nije bezrezervno verovao u svemoć tržišta i da je blagovremeno zaveo kontrolne mere nad visokorizičnim transakcijama, čiji je aktuelni krah izazvao dramatičan pad vrednosti na berzama i širom planete, proizlazi iz gotovo petočasovnog jučerašnjeg „preslišavanja” u Komitetu Predstavničkog doma za nadzor i reformu državne uprave. Kongresmeni su ga, naime, optužili da nije iskoristio ovlašćenja za regulisanje „pijace” stambenih kredita, da je niskim kamatama pospešivao nerealni rast obrta hipoteka i nekretnina. Pa da je time „otvorio prostor” za krizu koja je milione Amerikanaca uvalila u

bankrotstvo i beskućništvo, a potom i dovela do nezapamćenih međunarodnih tumbanja, s pojačanim državnim intervencijama, čak tolikim, da mnogi lideri traže da se uspostavi novi globalni finansijski poredak. „Da li shvatate da su vaše viđenje sveta i vaša ideologija bili pogrešni, da ne funkcionišu”, upitao ga je šef komiteta demokrata Henri Veksmen. „Apsolutno”, odgovorio je Grinspen. I dodao: „Šokiran sam jer sam više od 40 godina imao čvrste dokaze da stvari idu izuzetno dobro.” „Načinio sam grešku, verujući da je u interesu organizacija, kao što su banke, da zaštite svoje akcionare i deonice u kompanijama”, nastavio je. „U centralnoj banci rade”, naveo je, „izvanredni stručnjaci, sposobni da predvide razvoj događaja u kritičnim pitanjima, ali se pokazalo da nismo mogli da vidimo dovoljno unapred.”

Nadimak Maestro stekao je kao ekspert koji može da „vidi i iza ćoška” i uliva maksimalno poverenje, neophodno za funkcionisanje finansijskog sistema. Njegova reč bila je „zakon”, tržište je išlo gore ili dole zavisno od toga što je prozborio, slušan je kao „garant stabilnosti i prosperiteta”. U dva prethodna globalna berzanska tumbanja uspeo je da, snižavanjem kamata, Ameriku poštedi većih trauma, ali je ponesen tim rezultatima zapao u inerciju, ne primećujući nove opasnosti.

Suviše je verovao u autokorektivnu moć slobodnog tržišta, a nije predvideo autodestruktivnu moć razuzdanog hipotekarnog kreditiranja, konstatuje „Njujork tajms”. Ideologija je opet nadmašila potrebe vladavine i sada za to plaća cela naša ekonomija, ocenio je Veksmen.

Grinspen ipak nije priznao svoju odgovornost za celinu krize, već samo za propust da reguliše hipotekarno tržište. Deo krivice prebacio je političarima, rekavši da se ponašao prema zakonima koje su oni doneli.

Hroničari podsećaju, međutim, da su ga kongresmeni još 2004. pozivali da promeni kurs. Nije ih poslušao kao ni apele ekonomista, među kojima i nobelovaca Džozefa Stiglica i Pola Krugmana.

Sledio je, reklo bi se, smernice prvo Bila Klintona a onda i Džordža Buša mlađeg koje su podsticale kreditiranje kupovine stanova bez dovoljno platežnih garancija. Pokajao se prekasno. Zbog nastale krize sada je država morala da interveniše sa 700 milijardi budžetskih dolara, da bi spasla poljuljane džinove Volstrita, opterećujući dodatno poreske obveznike i podrivajući svetinju slobodnog tržišta.

Berze, međutim, i dalje klecaju. Šansa za izbavljenje se više ne traži u mišljenju Grinspena, sada vlasnika konsultantske firme, nego protiv njega. Citira se, tako, knjiga „Nevolje s prosperitetom”.

Zasnovana je na istraživanju koje je pokazalo da će stvari koje izgledaju savršeno izaći na loše, a da će one koje izgledaju beznadežno krenuti nabolje. Prvo se, uz „pomoć” Grinspena, dogodilo. Drugo nije, možda i zato, kako bi rekli cinici, što je, po navedenoj teoriji, uspon samo predigra pada…