Губе читаоце, расте им рејтинг

Насловнице српских новина не разликују се много од првих страна дневне штампе земаља у региону, али и од оних у развијеним тржиштима централне и источне Европе, закључио је недавно шетајући српском престоницом Томас Перес, директор за развој за централну и источну Европу у агенцији „Ипсос”. Представник ове, шесте по величини, светске маркетиншке агенције приметио је, само летимичним погледом на понуду на киосцима, да и српски читаоци више воле таблоиде и жуту штампу, а заобилазе озбиљне текстове о економији и политици.

На конференцији СЕЕМАР (South East European Marketing Research Conference)која је окупила истраживаче из области маркетинга из југоисточне Европе, Перес је упозорио да озбиљне новине широм света масовно губе и читаоце и оглашиваче.

У разговору за „Политику”, наш саговорник предлаже могућа решења, али и сугерише маркетиншким агенцијама да је од пуког пребројавања читалаца много важнији рејтинг, али и то колико пажљиво, темељно и дуго неко чита новине.

– Не треба заборавити да је читалачка публика угледних новина врло специфична и да су то углавном менаџери, доктори, адвокати, професори, такорећи елита једног друштва. Постоје компаније које желе да представе софистициране производе, савремену технологију. Такве фирме ће се пре обратити образованијој читалачкој публици, те је логично да у озбиљнијој штампи пласирају свој оглас – сматра Перес.

Према његовим истраживањима, новине са угледом у просеку се читају по сат времена, док се таблоиди прелистају за 15 до 30 минута. Такође, озбиљнијој штампа се чита по неколико пута дневно, и ујутру, и поподне, и увече. С друге стране, новине које нуде лаке и брзе садржаје купују се и читају углавном ујутру.

– Битно је и колико је времена неко изложен садржају, јер је тако већа вероватноћа и да ће се огласи видети. Најбољи пример за то је можда телевизија. Несумњиво је да је она, у поређењу са штампаним медијима, доминантна када су оглашивачи у питању. Без обзира на то што много више људи гледа телевизију него што чита новине, питање је колико је гледалац концентрисан док је пред ТВ екраном. Пиплметри, уређаји за мерење гледаности, броје само колико је телевизора укључено, а није битно да ли неко за то време ради нешто у кухињи, телефонира или пије кафу са гостима – напомиње Перес и додаје да су људи највише посвећени садржају у штампаним медијима. Према његовим речима, многи су забринути за будућност озбиљне штампе, јер сазрева нова генерација читалаца која се углавном информише преко глобалне Интернет мреже.

– Несумњиво је да реалан страх постоји. Међутим, превиђа се да ће развој нових технологија пре погодити таблоиде него новине са рејтингом. Разлог за то је врло једноставан. По садржају и по начину информисања Интернет и таблоиди врло су слични. Озбиљна штампа нуди потпуно другачије информације, које дубље улазе у неки проблем. У Британији, на пример, таблоиди губе читаоце, нису само озбиљне новине у кризи – каже наш саговорник.