Борба са сметлиштима у Јужном Банату

Панчево – Општина Пландиште ће наставити борбу са дивљим одлагалиштима ђубрета на својој територији, и то захваљујући новим средствима у висини од близу 650.000 динара, добијених на јавном конкурсу Министарства за заштиту животне средине. Фокус пројекта је превенција нелегалног одлагања и уклањање отпада, другим речима крчење и рашчишћавање дивљих депонија на локацијама које угрожавају и штете животној средини, а то значи свуда где су их лоцирале надлежне комуналне службе.

„Циљ нам је да појачамо и више радимо на бризи о заштити животне средине, а један од кључних послова је уклањање дивљих депонија. Уз тај посао ове године ћемо више радити и на уређењу јавних зелених површина, и уједно, поред смањења негативних утицаја нелегалног одлагања отпада на животну средину, побољшање услова живота, креирање зелених оаза и стварање услова за амбијентално уређење различитих простора на територији наше општине”, истиче Јован Репац, председник ове јужнобанатске општине, а слично причају и сличне проблеме имају и насеља на територији града Панчева. Најсвежији пример, поред редовног посла, јесте крчење нараслог а дивљег одлагалишта свакојаког ђубрета на ободу села Јабука. Ту већ данима тешка механизација крчи, товари и односи тоне смећа на регионалну санитарну депонију на другом крају панчевачког атара.

„Овај посао се спроводи у договору са Секретаријатом за пољопривреду и уз подршку града и толико је обиман да ће бити изведен у фазама. Прво је ангажован булдожер за крчење смећа, па ће стићи машине за селекцију отпада како би се издвојиле рециклажне компоненте и када завршимо остаће само хумус, који је добар за пољопривредно земљиште. Простор депоније ће бити чист, али ћемо радити и на већој контроли, можда и постављањем камера, јер другачије не иде, а апел грађанима остаје да воде рачуна да овакво стање и остане”, напомиње Слободан Илић, председник месне канцеларије.

Тема дивљих депонија је у Панчеву стара и увек актуелна. По неким оценама, свакога дана ничу оне мање, а недељно се формира бар једна већа на некој од градских локација. Минулих година у седишту округа и у околним селима потрошено је на десетине и десетине милиона динара за њихово уклањање, али и за успостављање интегралног система управљања отпадом. Тако се, по речима надлежних, радило и ради на стварању услова за исправно поступање са чврстим отпадом из домаћинстава, како у здравственом, тако и у хигијенском, па и естетском смислу. Другим речима, грађани морају, кажу у градском комуналцу, развијати свест и мењати навике, али и бити упознати како да правилно рукују отпадом, који се смешта на уређена места и у одговарајуће посуде, чији садржај збрињавања ЈКП „Хигијена”.

А мештани насеља Скробара имају муку баш са таквима који ове лекције нису научили. На терену то значи да редовно чисте мини-депонију, коју сами нису направили. Њихових неколико контејнера згодно је уз саобраћајницу која води ка северним селима и суседној општини Ковачица, а путници намерници који својим возилима туда пролазе имају лошу навику да баш њихове контејнере користе за одлагање свог отпада. Та пракса је временом толико узела маха да су посуде постале претесне, па се џакови ђубрета истоварају и уз пут, а онда га ветар и пси развуку даље по њивама, баштама и двориштима.

„Око контејнера је стално хаос и зато смо се у више наврата и сами организовали да очистимо и уредимо терен, јер не само да се тај део насеља претворио у ругло већ је и запретила опасност од ширења заразе”, каже Жељко Грујић, капетан полиције и портпарол подручне Полицијске управе Панчево, становник Скробаре.