Зашто је Нетанјаху недодирљив

Џозеф Бајден је с Бенјамином Нетанјахуом одржавао контакте онолико колико захтева исказивање подршке јеврејској држави, али је питање дана када ће председник отворено показати колико га нервира понашање израелског премијера.

Од избијања рата у Гази Бајден је одласком за Јерусалим демонстрирао „безрезервну” подршку најближем савезнику на Блиском истоку, али Нетанјаху од тада није прихватио америчке захтеве да се у војним операцијама избегну масовне погибије палестинских цивила, да се обезбеди макар привремено примирје које би омогућило достављање помоћи како би се спречила хуманитарна криза или да се размишља о стварању независне Палестине.

Бајден је временом заоштравао реторику – како би избегао да буде идентификован са израелском крајњом десницом на власти и тако изгубио гласове знатног дела америчке јавности, али су све критике биле у оквирима дипломатске учтивости – како би избегао прозивке републиканаца и оптужбе да је Израелу ускратио подршку у његовим најтежим данима.

Нетанјаху мора да је био бесан кад је америчка потпредседница Камала Харис у Белој кући примила опозиционог лидера и члана ратног кабинета Бенија Ганца. Биби у овом мандату није примио такав позив.

У говору пред Конгресом о стању нације Бајден је експлицитно исказао своје фрустрације: „Хиљаде и хиљаде невиних, жена и деце. Девојчице и дечаци сирочићи. Близу два милиона Палестинаца су под бомбама или расељени. Домови уништени, четврти и градови у рушевинама. Породице без хране, воде, лекова.”

Кампања притисака Бајденове администрације добила је на замаху. Резервоар америчког стрпљења копни. Вођа демократске већине у Сенату Чак Шумер коначно је изговорио оно што мисле многи амерички пријатељи Израела. „Нетанјахуова коалиција више не одговара потребама Израела после 7. октобра”, потребни су нови избори, а „палестински цивили не заслужују да пате због грехова Хамаса”, поручио је сенатор из Њујорка, који као Јеврејин држи најважнију функцију у земљи. Порука је јасна: Биби мора да оде.

Бајден не иде тако далеко, али је говор похвалио као „добар” јер изражава „озбиљне забринутости” које деле многи Американци. Председникова подршка Израелу остаје чврста, мада, уместо да смањи или обустави војне испоруке Израелу или укине вето на резолуцију Савета безбедности УН која намеће примирје, Бајден се све више фокусира само на Нетанјахуа.

Знатан део израелске јавности био је шокиран изјавом једног од њихових најлојалнијих партнера, али не и Нетанјаху. Он је свестан да је једини реалан начин да изгуби власт распуштање Кнесета и расписивање нових избора, око чега Американци немају много утицаја. Зато се труди да наставком рата у Гази задовољи своје екстремно десне коалиционе партнере којима уопште не смета пркос према Вашингтону.

Нетанјаху је позив на нове изборе, које би по свим испитивањима изгубио, описао као „потпуно неприкладан” јер би приморао Израел да обустави борбе до коначног „уништења” Хамаса. „Ми нисмо банана република. Народ Израела ће одлучити када ће ићи на изборе.”

Американци и други израелски савезници питају се како Нетанјаху опстаје на власти упркос огромној одговорности за трагедију кад је Хамас поубијао 1.200 јеврејских цивила, што је било највеће страдање у једном дану од времена Холокауста. Како се држи иако убедљива већина Израелаца, укључујући и оне који су пре 16 месеци изгласали коалицију, сматра да је премијер најодговорнији?

„Мађионичар”, који је током 15 година на власти преживео разне кризе, зна одговор: док се представља за највећу жртву Хамаса, партнере у власти награђује политичким и финансијским привилегијама које никада не би добили да није њега. Религиозни ционисти, радикални националисти и ултраортодоксни Јевреји из коалиције свесни су ситуације да је премијер њихов талац и диктирају услове. Нетанјаху рачуна и на већински став опозиције да није време за изборе док траје рат.

С арсеналом таквих аргумената, Нетанјаху се не обазире на поруке које стижу из Беле куће. „Бајден не само да губи време циљајући Нетанјахуа, већ му вероватно помаже да себе представи као храброг лидера који стоји испред Израела против читавог непријатељског света”, пише у „Хаарецу” угледни коментатор Аншел Пфефер.

Премијер сада припрема нов ударац. Изјавио је да је влада одобрила план офанзиве на град Рафу, на југу појаса Газе, где је склониште потражило око 1,4 милиона расељених Палестинаца. „Оперисаћемо у Рафи. Потрајаће неколико недеља и то ће се догодити”, поручио је Нетанјаху и тиме задао најдиректнији изазов Бајдену, који је рекао да би напад представљао „црвену линију”.

Да ли је то део Нетанјахуове тактике да изазове конфликт с америчком администрацијом како би могао да оптужи Бајдена да покушава да спречи да он оствари коначни циљ и уништи Хамас? Калкулише и да притисак из Вашингтона нема повољан пријем код већине политичких покрета унутар израелског друштва које је отишло удесно. Чак ни опозиција не сме да ризикује да оберучке прихвати америчку интервенцију.

Свако има своју рачуницу. Бајден конфронтацијом смањује притисак дела демократа и јавности који траже обуздавање Израела. Нетанјаху се као ратни премијер својој националистичкој бази представља као неко ко је у стању да се одупре свим притисцима, макар они долазили и из САД.

Ситуација подсећа на телефонски разговор председника Роналда Регана с премијером Менахемом Бегином у време жестоких израелских бомбардовања Бејрута 12. августа 1982. Реган је у свом дневнику записао: „Био сам љут. Рекао сам му да мора да се заустави или ће наши целокупни односи бити угрожени.” Бегин је позвао после 20 минута да би Регана обавестио да је наредио прекид баража.

Нетанјаху је историчар и могао би да се сети догађаја од пре 42 године како би се избегла дипломатска катастрофа. „Израел је на ивици амбиса”, гласи наслов редакцијског уводника у „Хаарецу”.

ПИСМО БИВШИХ АМЕРИЧКИХ ЗВАНИЧНИКА ПРЕДСЕДНИКУ САД

Израел крши међународно право

Готово 70 бивших америчких званичника, дипломата и официра позивају председника Џозефа Бајдена да упозори Израел на озбиљне последице ако Палестинцима ускрати грађанска права и основне потрепштине и прошири активност израелског насељавања на Западној обали.

„Сједињене Државе морају бити спремне да предузму конкретне акције да се супротставе таквим праксама, укључујући ограничења пружања (америчке) помоћи (Израелу) у складу с америчким законом и политиком”,  наводи група у отвореном писму Бајдену.

Међу потписницима је више десетина бивших амбасадора, као и други пензионисани званичници Стејт департмента и бивши званичници Пентагона, обавештајних служби и Беле куће, укључујући Ентонија Лејка, саветника за националну безбедност бившег председника Била Клинтона.

У свом писму група наводи да је израелска војна операција против Хамаса била „неопходна и оправдана”. Али операције Израела су „обележене узастопним кршењима” међународног права и коришћењем оружја тако да се не прави разлика између бораца и цивила, каже се у овом писму, преноси Ројтерс.

„Десетине хиљада цивила у Гази су убијене, од којих су већина жене и деца. Убиства цивила ове природе и величине не могу се оправдати”, поручује се у поруци Бајдену.

Ј. Ц.