Zašto je Netanjahu nedodirljiv

Džozef Bajden je s Benjaminom Netanjahuom održavao kontakte onoliko koliko zahteva iskazivanje podrške jevrejskoj državi, ali je pitanje dana kada će predsednik otvoreno pokazati koliko ga nervira ponašanje izraelskog premijera.

Od izbijanja rata u Gazi Bajden je odlaskom za Jerusalim demonstrirao „bezrezervnu” podršku najbližem savezniku na Bliskom istoku, ali Netanjahu od tada nije prihvatio američke zahteve da se u vojnim operacijama izbegnu masovne pogibije palestinskih civila, da se obezbedi makar privremeno primirje koje bi omogućilo dostavljanje pomoći kako bi se sprečila humanitarna kriza ili da se razmišlja o stvaranju nezavisne Palestine.

Bajden je vremenom zaoštravao retoriku – kako bi izbegao da bude identifikovan sa izraelskom krajnjom desnicom na vlasti i tako izgubio glasove znatnog dela američke javnosti, ali su sve kritike bile u okvirima diplomatske učtivosti – kako bi izbegao prozivke republikanaca i optužbe da je Izraelu uskratio podršku u njegovim najtežim danima.

Netanjahu mora da je bio besan kad je američka potpredsednica Kamala Haris u Beloj kući primila opozicionog lidera i člana ratnog kabineta Benija Ganca. Bibi u ovom mandatu nije primio takav poziv.

U govoru pred Kongresom o stanju nacije Bajden je eksplicitno iskazao svoje frustracije: „Hiljade i hiljade nevinih, žena i dece. Devojčice i dečaci siročići. Blizu dva miliona Palestinaca su pod bombama ili raseljeni. Domovi uništeni, četvrti i gradovi u ruševinama. Porodice bez hrane, vode, lekova.”

Kampanja pritisaka Bajdenove administracije dobila je na zamahu. Rezervoar američkog strpljenja kopni. Vođa demokratske većine u Senatu Čak Šumer konačno je izgovorio ono što misle mnogi američki prijatelji Izraela. „Netanjahuova koalicija više ne odgovara potrebama Izraela posle 7. oktobra”, potrebni su novi izbori, a „palestinski civili ne zaslužuju da pate zbog grehova Hamasa”, poručio je senator iz Njujorka, koji kao Jevrejin drži najvažniju funkciju u zemlji. Poruka je jasna: Bibi mora da ode.

Bajden ne ide tako daleko, ali je govor pohvalio kao „dobar” jer izražava „ozbiljne zabrinutosti” koje dele mnogi Amerikanci. Predsednikova podrška Izraelu ostaje čvrsta, mada, umesto da smanji ili obustavi vojne isporuke Izraelu ili ukine veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja nameće primirje, Bajden se sve više fokusira samo na Netanjahua.

Znatan deo izraelske javnosti bio je šokiran izjavom jednog od njihovih najlojalnijih partnera, ali ne i Netanjahu. On je svestan da je jedini realan način da izgubi vlast raspuštanje Kneseta i raspisivanje novih izbora, oko čega Amerikanci nemaju mnogo uticaja. Zato se trudi da nastavkom rata u Gazi zadovolji svoje ekstremno desne koalicione partnere kojima uopšte ne smeta prkos prema Vašingtonu.

Netanjahu je poziv na nove izbore, koje bi po svim ispitivanjima izgubio, opisao kao „potpuno neprikladan” jer bi primorao Izrael da obustavi borbe do konačnog „uništenja” Hamasa. „Mi nismo banana republika. Narod Izraela će odlučiti kada će ići na izbore.”

Amerikanci i drugi izraelski saveznici pitaju se kako Netanjahu opstaje na vlasti uprkos ogromnoj odgovornosti za tragediju kad je Hamas poubijao 1.200 jevrejskih civila, što je bilo najveće stradanje u jednom danu od vremena Holokausta. Kako se drži iako ubedljiva većina Izraelaca, uključujući i one koji su pre 16 meseci izglasali koaliciju, smatra da je premijer najodgovorniji?

„Mađioničar”, koji je tokom 15 godina na vlasti preživeo razne krize, zna odgovor: dok se predstavlja za najveću žrtvu Hamasa, partnere u vlasti nagrađuje političkim i finansijskim privilegijama koje nikada ne bi dobili da nije njega. Religiozni cionisti, radikalni nacionalisti i ultraortodoksni Jevreji iz koalicije svesni su situacije da je premijer njihov talac i diktiraju uslove. Netanjahu računa i na većinski stav opozicije da nije vreme za izbore dok traje rat.

S arsenalom takvih argumenata, Netanjahu se ne obazire na poruke koje stižu iz Bele kuće. „Bajden ne samo da gubi vreme ciljajući Netanjahua, već mu verovatno pomaže da sebe predstavi kao hrabrog lidera koji stoji ispred Izraela protiv čitavog neprijateljskog sveta”, piše u „Haarecu” ugledni komentator Anšel Pfefer.

Premijer sada priprema nov udarac. Izjavio je da je vlada odobrila plan ofanzive na grad Rafu, na jugu pojasa Gaze, gde je sklonište potražilo oko 1,4 miliona raseljenih Palestinaca. „Operisaćemo u Rafi. Potrajaće nekoliko nedelja i to će se dogoditi”, poručio je Netanjahu i time zadao najdirektniji izazov Bajdenu, koji je rekao da bi napad predstavljao „crvenu liniju”.

Da li je to deo Netanjahuove taktike da izazove konflikt s američkom administracijom kako bi mogao da optuži Bajdena da pokušava da spreči da on ostvari konačni cilj i uništi Hamas? Kalkuliše i da pritisak iz Vašingtona nema povoljan prijem kod većine političkih pokreta unutar izraelskog društva koje je otišlo udesno. Čak ni opozicija ne sme da rizikuje da oberučke prihvati američku intervenciju.

Svako ima svoju računicu. Bajden konfrontacijom smanjuje pritisak dela demokrata i javnosti koji traže obuzdavanje Izraela. Netanjahu se kao ratni premijer svojoj nacionalističkoj bazi predstavlja kao neko ko je u stanju da se odupre svim pritiscima, makar oni dolazili i iz SAD.

Situacija podseća na telefonski razgovor predsednika Ronalda Regana s premijerom Menahemom Beginom u vreme žestokih izraelskih bombardovanja Bejruta 12. avgusta 1982. Regan je u svom dnevniku zapisao: „Bio sam ljut. Rekao sam mu da mora da se zaustavi ili će naši celokupni odnosi biti ugroženi.” Begin je pozvao posle 20 minuta da bi Regana obavestio da je naredio prekid baraža.

Netanjahu je istoričar i mogao bi da se seti događaja od pre 42 godine kako bi se izbegla diplomatska katastrofa. „Izrael je na ivici ambisa”, glasi naslov redakcijskog uvodnika u „Haarecu”.

PISMO BIVŠIH AMERIČKIH ZVANIČNIKA PREDSEDNIKU SAD

Izrael krši međunarodno pravo

Gotovo 70 bivših američkih zvaničnika, diplomata i oficira pozivaju predsednika Džozefa Bajdena da upozori Izrael na ozbiljne posledice ako Palestincima uskrati građanska prava i osnovne potrepštine i proširi aktivnost izraelskog naseljavanja na Zapadnoj obali.

„Sjedinjene Države moraju biti spremne da preduzmu konkretne akcije da se suprotstave takvim praksama, uključujući ograničenja pružanja (američke) pomoći (Izraelu) u skladu s američkim zakonom i politikom”,  navodi grupa u otvorenom pismu Bajdenu.

Među potpisnicima je više desetina bivših ambasadora, kao i drugi penzionisani zvaničnici Stejt departmenta i bivši zvaničnici Pentagona, obaveštajnih službi i Bele kuće, uključujući Entonija Lejka, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Bila Klintona.

U svom pismu grupa navodi da je izraelska vojna operacija protiv Hamasa bila „neophodna i opravdana”. Ali operacije Izraela su „obeležene uzastopnim kršenjima” međunarodnog prava i korišćenjem oružja tako da se ne pravi razlika između boraca i civila, kaže se u ovom pismu, prenosi Rojters.

„Desetine hiljada civila u Gazi su ubijene, od kojih su većina žene i deca. Ubistva civila ove prirode i veličine ne mogu se opravdati”, poručuje se u poruci Bajdenu.

J. C.