Макрон окупља европске либерале под једну заставу

Дискретно и без много буке Емануел Макрон дао је сигнал за формирање новог савеза на европској сцени у намери да под исти кров обједини све либералне снаге ЕУ.

Странка француског председника Препород основала је почетком седмице политички клуб „Нови Европљани”, који за сада окупља француске, румунске, пољске, словеначке и данске либералне партије. Ово удружење тренутно има 22 члана Европског парламента и први је корак у формирању моћније политичке групације после европских избора у јуну.

„Желимо да убедимо све да се придруже једној европској политичкој партији. Порука је да се уједињујемо и да ће нас то учинити јачима”, каже за „Политико” Жил Бојер, француски посланик у Европском парламенту из странке Хоризонс бившег француског премијера Едуара Филипа, иначе Макроновог савезника.

Још је нејасно какву ће улогу Макрон имати у „Новим Европљанима”, мада га већ многи сматрају неформалним лидером европских либерала.

Михал Кобоско, челник пољске партије Полска 2050 и председник удружења „Нови Европљани”, поручује да је Емануел Макрон лидер најјаче либералне партије „и ми то поштујемо”.

Осим француског председника, један од виђенијих чланова новог савеза је словеначки премијер Роберт Голоб. „Нови Европљани” за сада имају 314 посланика у националним парламентима чланица ЕУ.

Не баш увек сложни либерали са 102 посланика формално су трећа снага у Европском парламенту. Макронов Препород формално није члан ниједне од ове две либералне породице. Либерални чланови Европског парламента који сарађују с Макроновим европосланицима потичу из две партије на нивоу ЕУ, класичног либералног блока под називом Алијанса либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) у којој је дуго доминирао холандски премијер Марк Руте, и мале центристичке групације Европска демократска партија (ЕДП).

Формирање „Нових Европљана” није само додатни подстицај Макроновим лидерским европским амбицијама, већ и покушај да се пред изборе 9. јуна ојача положај Валери Хејер, шефице посланичке групе Препорода у ЕП.

Према истраживању Јуроњуза и Ипсоса, Хејер са 18 одсто подршке заостаје „за лидером десничарског Националног окупљања Жорданом Барделом, кога подржава 30 одсто испитаника.

„Ако желимо да ојачамо блок против екстремне деснице морамо да се консолидујемо и ми шаљемо ту поруку”, каже Кобоско, председник удружења „Нови Европљани”.

Формирањем политичког савеза либерала на нивоу ЕУ француски Препород, али и остале партије, добили би приступ милионима евра из буџета Европског парламента од 50 милиона евра. Ако „Нови Европљани” у будућем Европском парламенту буду наступали као савез странака моћи ће да рачунају на 75.000 евра по посланику.

Самосталним наступањем у овом петогодишњем сазиву ЕП Макронова странка је имала више слободе него да се прикључила посланичком клубу „Савез либерала и демократа за Европу”. Али међу проевропским либералима сада све више сазрева мишљење да само јединствени могу да се одупру налету екстремне деснице.

Колико су поделе велике доказује то што предизборну кампању либерала за европске изборе предводе политичари из три либералне фракције: из Немачке Мари-Агнес Штрак-Цимерман, Француске Валери Хејер и Италије Сандро Гоци.

„Мислим да можемо бити ефикаснији ако радимо заједно у европској политичкој странци”, истиче Дацијан Циолош, посланик румунске странке РЕПЕР, који се заложио за спајање сродних савеза АЛДЕ и ЕДП (Европска демократска партија) и странака окупљених под заставом „Нових Европљана”.

Али, није свима по вољи да стану под Макронов политички кишобран, поготово десном крилу АЛДЕ.

Илхан Кјучјук, копредседник АЛДЕ, једне од две европске либералне политичке породице, по својој прилици одбацује Макронов подухват.

„Немам појма о томе. То није политичка партија, то је удружење, невладина организација. Фокусиран сам на оно што радим. Формирање једне велике либералне странке десиће се једног дана, али је за сада фокус на кампањи”, објашњава овај бугарски посланик у Европском парламенту.

Појава „Нових Европљана” била је изненађење за многе у оквиру странака АЛДЕ и ЕДП. Регистровани као удружење по француском закону, за сада намерно делују притајено, иако воде разговоре са својим потенцијалним политичким партнерима.

„Ако желите да успоставите поверење, онда морате да створите праве услове да верујете једни другима”, поручује Мари-Пјер Ведрен, чија је француска центристичка партија МоДем у саставу ЕДП-а.