Старост доноси и осећај угрожености

У престоници живи између 250.000 и 300.000 људи старијих од 65 година, а многи од њих свакодневно имају помоћ медицинара Градског завода за геронтологију и кућно лечење. Осим прегледа код лекара различитих специјалности и јединствене стоматолошке службе која поправља зубе у кућама пензионера, у овој установи постоји и специјална служба психогеријатрије, чији психијатри помажу старима да превазиђу психичке проблеме. Овим медицинарима није лако да се изборе са оним болесницима који често нису свесни својих поступака. Дешавало се да дођу у стан пацијенткиње и затекну је како држи пиштољ поред кревета. Или, да посете болесницу која се запалила пре њиховог доласка. Имали су и случај када је требало да помогну жени која је пунила тегле фекалијама и бацала их са прозора на пролазнике.

Др Милан Црнобарић, директор Завода, каже да старост често носи са собом и проблеме са психом, попут деменције, односно хроничног обољења мозга, и да њихови психогеријатри имају важну улогу у превазилажењу њихових тегоба.

– Старост носи са собом и нов начин вредновања света око себе и стални осећај угрожености. Има и случајева злостављања старих људи, али је то тешко доказати. Због свих тох проблема, наша три психијатра су увек на располагању – истакао је Црнобарић.

Велики број пацијената ове установе пати од депресије, чак 43 одсто, и то већином жене, јер, како објашњавају психијатри, код њих после менопаузе долази одједном до пада функционалности.

Др Александра Пантић, психијатар на Одељењу за превенцију и унапређење менталног здравља у овој кући, истиче да стари тешко подносе ситуацију да не могу да брину о себи, или да више не раде. Истраживања показују да је проценат оболевања од психичких поремећаја пацијената Завода већи у односу на старе људе који нису болесници ове куће. Тешки психијатријски поремећаји јављају се код 30 и 70 одсто старих, што се сматра огромним бројем.

– Ту је и такозвана лијазом психијатрија која подразумева пружање помоћи и пацијентима који болују од обољења срца или рецимо бубрега, и који због тога већ узимају неку терапију, па морамо на основу тога да проценимо које лекове можемо да им пропишемо – нагласила је др Пантић.

У установи постоје и превентивни програми у овој области, а сви који долазе на прегледе морају да ураде и тестове за рано откривање психичких поремећаја. Недавно су организовали и програм подршке за помоћ старима, који су се окупљали и уз помоћ психијатара размењивали искуства.

– Можемо да прегледамо пет пацијената дневно на терену. Ово што ми радимо, поклапа се и са светским препорукама везаним за ову област – сматра др Мирјана Јовановић, психијатар.

Посебан проблем су оболели од деменције, који могу дуго да живе и да буду велико оптерећење за околину, а статистика показује да проблем са њом има око 20 одсто осамдесетогодишњака. Најважнији знаци ове болести су губитак способности памћења, посебно новијих догађаја, као и способности за рад, а ту су и губитак моћи говора и гутања. Др Јовановић каже да једна дементна особа може да уведе у болест још троје људи, па да се дешава и да се људи разводе, јер не могу толико оптерећење да поднесу.

– Тешко је разлучити деменцију од депресије. Барем 50 одсто пацијената које прегледам јесте дементно. Болест је код њих довела и до поремећаја свести, код неких до менталне конфузије, или чак халуцинација. Често морамо да разговарамо са породицом пацијената да бисмо проверили да ли је тачно оно што он говори – додаје др Пантић.

Осим терапије коју дају, геронтопсихијатри кажу да је дементној особи потребна љубав и пажња, да се она мора прихватити онаквом каква јесте и волети је и онда када не поступа по договору или жељама. Али и да увек треба обраћати пажњу на старе у својој породици, јер се често дешава да стари мушкарци посегну за алкохолом, жене за таблетама за смирење, а да све то касније води у тешке психичке проблеме.