Трагом знаменитих српских жена

Маршрутом у знаку знаменитих дама Србије група од око 40 чланица „Српске организације – Практична жена” из Хрватске, призивала је успомене, потхранила радозналост и надградила знање разгледајући престоницу на несвакидашњи начин. Ово удружење постоји пет година у циљу одржања и побољшања односа и сарадње између две бивше југословенске републике, а како објашњава Надежда Дамјановић, председница удружења, настало је у оквиру Вијећа српске националне мањине у граду Белом Манастиру.

– У сарадњи са пријатељима из Београда осмишљавамо програме којима би ојачали везе са српском традицијом јер сматрамо да су наша деца кроз образовни програм, иако похађају наставу на ћирилици, у великој мери ускраћена за сазнања о коренима. Зато смо пролетос са њима посетили главни град Србије. Ове јесени пажња је усмерена ка лепшој половини. Велики број старијих чланица ове групе су некадашње студенткиње Београдског универзитета, а сада њихове ћерке имају прилику да, бар накратко, упознају овај град изван оквира носталгичних прича које слушају годинама – рекла је Надежда Дамјановић.

У сарадњи са удружењем „Радионица под отвореним небом” које окупља глумце, водиче, новинаре, историчаре, љубитеље престонице различитих професија расположене да главни град заинтересованима прикажу у најбољем светлу Јоца Типолд, туристички водич, поводом 27. октобра, дана Свете Петке који слави „Српска организација – Практична жена” осмислио је овај необичан обилазак Београда.

Из ризнице хероина престоничке историје одабрао је десетак жена међу којима су се нашле светице, кнегиње, краљице, лепотице, дипломате, образоване али и жене војници.

– Финале посла водича за мене је обилазак Београда у току кога чиним све да се посетиоци у њега заљубе. Размишљајући о томе шта женама осим куповине највише привлачи пажњу дошао сам до јединственог одговора – остале жене. Оне јесу најсупериорнија бића на планети и неисцрпна тема, а историја се понавља па фрагменти из њиховог живота служе као узор и путоказ – рекао је Типолд, који је у радном веку, дужем од 20 година, многим намерницима представио све европске престонице, земље Африке, Далеког истока, карипског појаса и многе друге.

Овај тематски обилазак, мајстор туризма почео је објашњавајући да у модерно време из једне епрувете живот могу зачети милиони потомака али је улога жене у овом смислу неизоставна. Шаљиво наводећи – „уосталом у српском језику су слобода, домовина, љубав, срећа али и туга и љубомора женског рода” – Типолд је у некадашњем дворском, а сада Пионирском парку гошћама из Хрватске причао о животу дама Старог и Новог двора. Краљица Наталија, супруга краља Милана и мајка Александра, последњег краља из династије Обреновића, заједно са Драгом Машин биле су прве у низу поменутих дама из српске историје. Из дворских одаја Карађорђевића, као омиљена у српском народу и узор смерне супруге и мајке у традиционалном друштву тадашње Србије, представљена је румунска принцеза, касније жена краља Александра Првог, краљица Марија.

Будући да у овом парку, првој станици ове необичне турнеје, постоји споменик Надежди Петровић, јединој жени чији се лик налази на новчаници од 200 динара и једној од икона сликарства с краја 19. и почетка 20. века, прича о њој није изостала.

– Поред имена и ликова војсковођа на плочама које красе Кајмакчаланску осматрачницу, нема носиоца, чак и највиших, војних одликовања међу којима и два француска ордена Легије части – Милунке Савић – закључио је причу у Пионирском парку Јоца Типолд изненадивши податком да је ова жена бомбаш, која је преживела бањички логор, последње дане провела као чистачица у кафани.

Конак кнегиње Љубице, до данас сачуван као најрепрезентативнија градска кућа из прве половине 19. века био је наредна одредница у овој несвакидашњој шетњи престоницом. Павао Поша, кустос музеја дочекао је гошће из Хрватске и приповедао им анегдоте из живота кнежевске породице Милоша Великог, Љубице Обреновић и њихових синова Милана и Михаила. Љубица је, према речима Поше, остала позната као жена изузетне лепоте, скромна, брижна и храбра али и по томе што је у налету љубоморе убила Петрију, једну од љубавница кнеза Милоша. Сталну поставку ове куће чине намештај, теписи, одећа, порцелански сервиси за ручавање међу којима има предмета и гардеробе који су припадали члановима породице Обреновић. Посетитељке су, како кажу, највише биле одушевљене и изгледом и називима изложене женске одеће као што су антерија – горњи део хаљине широких рукава или мираба – прслук украшен ситним везом, шалваре и нануле.

Упутивши се у правцу Калемегдана Улицом краља Петра група је застала испред здања истоимене школе где је и сазнала за Јелисавету Начић, прву жену архитекту у Србији чија су позната дела пројекти за изградњу Основне школе „Краљ Петар Први”, Цркве Александра Невског и камених степеница на прилазу ка београдској тврђави. Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” у калемегданском парку, подсетио је на, како је историја памти, најлепшу девојку из Дубровника, по којој је овај павиљон и добио име. Идући калдрмом тврђаве пут, који је водич одабрао, довео је туристкиње пред Цркву свете Петке, место на коме су дуго почивале мошти ове заштитнице немоћних и болесних за које се верује да су чудотворне, а које су у престоницу донесене захваљујући кнегињи Милици. Прича о супрузи Лазара Хребељановића који се у народном предању често назива царем, у складу са тим – царици Милици, првој жени дипломати, била је „шлаг на торти” ове шетње престоницом по трагу знаменитих жена Србије.