Мештани у улози Индијана Џонса

Требиње – У требињском насељу Засад откривена је касноантичка гробница, а накнадна истраживања локалитета показала су да је на том месту постојала и црква великих димензија која датира из осмог или деветог века. Реч је о једном од назначајнијих археолошких открића у БиХ у последњих неколико година.

Остатке старе гробнице случајно су нашли мештани копајући на месном гробљу. Наишли су на зид на дубини од једног метра испод површине земље, а потом су о необичном налазу обавестили челнике захумско-херцеговачке епархије и стручњаке из Музеја Херцеговине. Стручно испитивање локалитета одмах је почело, а како су радови одмицали, осим касноантичке гробнице грађене на свод, откривени су и темељи цркве.

– Пошто смо, истражујући претходних година, имали слична искуства са касноантичким гробницама у Петровом пољу, тражили смо и храм јер гробнице из тог времена могу да припадају и паганском периоду и хришћанству. Није требало дуго да, копајући, нађемо апсиду храма, а потом и остале делове црквене архитектуре, односно, источни и северни зид цркве. Ово је место значајно управо због тога што се овде може пратити континуитет кроз десет векова – каже археолог Ђорђе Одавић који је обавио стручно испитивање и конзервацију локалитета.

Занимљиво је да остаци цркве показују да је то била грађевина великих димензија. Према до сада откривеним деловима зида, та стара црква била је само за један метар ужа од садашњег саборног храма Светог Преображења у Требињу. Међутим, пошто мештани и даље користе гробље у којем су остаци древних грађевина откривени, за сада није могуће наставити откопавање јер је локалитет окружен новим гробницама.

– Можете само замислити о каквом је објекту реч, када се узме у обзир време у којем је грађен. Јер, треба да се вратимо 900 или 1000 година уназад па да схватимо да је црква таквих димензија сигурно имала велики значај. Зато је и само њено откриће од великог значаја, не само за Требиње и локалне оквире, већ и за целу Босну и Херцеговину и сигуран сам да ће оно заузети значајно место у научној и стручној археолошкој литератури – истиче Ђорђе Одавић.

Такви храмови, или касноантичке базилике нађени су већ у Петровом пољу, Тврдошу, Панику код Билеће, али нигде грађевина није била тако великих димензија као ова у Засаду.

Током ископавања пронађено је и доста археолошког материјала, делови амфора из првог века и керамике на којој се јасно види симбол крста, који датирају из периода од четвртог до шестог века. У гробници под темељима храма нађене су кости и мештани данас на том месту пале свеће.