Бело море маслињака

На Малти је у току прво Бијенале уметности, које ће у овој медитеранској земљи трајати до краја маја. Под патронатом Унеска, а како пишу малтешки медији, пред публиком у Валети, која је на листи Светске баштине ове организације, и на другим локацијама представиће своје стваралаштво разнолика група од осамдесет савремених аутора из 23 земље света – све под кровном темом „Бело море маслињака” (са четири подтеме). Како је објашњено, евоцирајући традиционалне специјалитете острва и медитерански статус, овај лајтмотив служи као провокативни позив да се преиспитају наративи региона.

И наша земља налази се међу државама учесницама ове међународне изложбе, коју организује Национални музеј уметности МУЗА, у име главних организационих тела - Наслеђa Малте и Уметничког савета Малте, и уз пуну сарадњу Министарства спољних и европских послова и трговине, као и Управе за туризам.

Наш павиљон отворен је недавно у простору тврђаве Светог Елма, а Србију представљају три уметника – сликари Ивана Живић и Ђорђе Станојевић и вајар Миодраг Роган. Они су изабрани по позиву у односу на кустоски концепт. Изложбени наслов је „Ликовност и наслеђе: визуелни дијалог и просторне комуникације”, а комесар и кустос поставке је Биљана Јотић, директорка Музеја примењене уметности.

Наш павиљон отворио је помоћник министра културе за међународне односе и европске интеграције Станко Благојевић, а приликом отварања, како је пренео Танјуг, комесарка је истакла:

– У специфичном простору појављују се специфичне поетике Иване Живић, Ђорђа Станојевића и Миодрага Рогана. Три савремена израза, кроз помало заборављене ликовне медије, слике и скулптуре, повезују време и простор, а поставка прилагођена месту излагања настала је у реакцији на архитектуру која је део наслеђа Малте. Овај помало романтичан концепт критички одговара на потребе трајања и очувања човека и природних процеса физичке реалности и бића у времену са префиксом „пост” и паралелних реалности.

Како је она објаснила, кустоски концепт чврсто је у вези са критичким односом према савременом духу и новим технологијама које стварају нову стварност, указује на потребу очувања постојећег искуства и традиције, локалног карактера и заната.

Два пола (уметница и уметник), два основна елемента (вода и земља), спајају се у једној теми – визуелном и просторном дијалогу који носи поруку о потреби очувања и заштите. Концепт ове изложбе указује на просторно прилагођавање и комуникацију. Уношење специфичности српског наслеђа и савремених аутора са специфичним идентитетом у простор који је карактеристичан за наслеђе Малте јесте тренутак повезивања унутар аутентичности – истакла је Биљана Јотић и за наш лист детаљније је говорила о поетикама наших уметника:

– Ивана Живић својим сликарским опусом указује на запуштену и флуидну стварност. Пунећи водом просторе здања који су напуштени или запушетни, уз присуство особа чија је појава искривљена због потребе за пливањем, симболично критикује визију нестабилне друштвене и физичке стварности, глобалне. Атеље Ђорђа Станојевића је отворен простор родне Осечине. Платна која осликава земљаним пигментима оставља на отвореном простору како би изазвао природне реакције светлости и атмосфере, а тај процес карактерише чињеница да где год да путују та дела носе у себи атмосферу простора и тренутка у коме су настала. Исти процес се дешава и када се изражава кроз скулптуру. Мишо Роган, укратко речено, јесте вајар контекста у коме спаја занатско мајсторство у савременим апстрахованим формама. Важност треће димензије није само спољни простор који обухвата скулптура, већ и унутрашњи простор бића и критичка потреба за њим.

На наше питање које перспективе Србији отвара учешће на овој смотри наша саговорница одговара:

– Свака изложба, свака уметничка и културна активност и присуство на бијеналима шири контексте посматрања и позиционира присуство уметничког стваралаштва у Србији на међународној уметничкој сцени. Моје мишљење након тродневне туре са главним кустоскињама и организаторима малтешког бијенала јесте да Малта тежи да кореспондира венецијанском бијеналу, а учешће Србије на овом првом отвара врата ка новим приликама. Иако лично не мислим да бијенала доносе нешто ново, већ су већином уопштеног карактера, сматрам да је присуство свакако неопходно.

Иначе, како је најављено, промоција каталога наше изложбе биће организована крајем маја у Музеју примењене уметности.