Раде понекад и 24 часа дневно

Студије психологије налазе се, без икакве сумње, међу најпожељнијима код будућих академцима, о чему илустративно говори податак да за један индекс психологије конкурише чак седам средњошколаца. Иако се као званична година оснивања психологије као науке узима 1879. година, када је Вилхелм Вунт на Универзитету у Лајпцигу основао прву психолошку лабораторију, интересовање за људску душу потиче од давнина – још од Платона, Аристотела и Талеса, а велики допринос разумевању наше психе дали су Фројд, Фром, Јунг, Адлер, Морено, Берн, због чега велики број бруцоша психологије признаје да су управо отац психоанализе и његови наследници побудили њихово интересовање за науку о души.

Одговор на питање како изгледа пракса психолога дају нам у Друштву психолога Србије. Истичу да је највећи део „читача душе” запослен у школству, здравству и систему социјалне заштите, јер управо те секције у струковном удружењу психолога броје највећи број чланова.

Велики број психолога запослен је у служби људских ресурса, а искуство из праксе говори да скоро све компаније које имају већи број запослених ангажују стручњаке за ментално здравље запослених, који држе едукације из асертивне комуникације, начинима ослобађања од стреса и држе тим билдинге. Психолога има и у предшколским установама и центрима за хранитељство, али и у војсци и полицији – у војсци се углавном баве професионалном селекцијом и проценом психолошког статуса војника пред војне вежбе, док се у полицији баве професионалном селекцијом, форензиком и углавном раде као „профајлери”.

Психолози су саставни део тима Националне службе за запошљавање, где раде професионалну оријентацију и селекцију кандидата за одређене послове, али раде и у бројним институтима и заводима, као што су Институт за ваздухопловну медицину и Завод за здравствену заштиту радника. Осим тога, велики број психолога запослен је у установама социјалне заштите, односно у домовима за старе и децу без родитељског старања, у васпитно-поправним установама и затворима. Међутим, све већи број психолога бави се и истраживањима – у оквиру научне институције у којој ради или независно од ње.

У жељи да јавности да одговоре на питање чиме се психолози истраживачи баве у пракси, Лабораторија за истраживање индивидуалних разлика (ЛИРА) на Филозофском факултету у Београду одржала је трибину под називом „Психолози свуда” на којој су психолози истраживачи говорили где и шта све тачно раде, како изгледа њихов радни дан, како су успели да се запосле, са ким све сарађују и која знања са факултета су им била корисна у пракси.

Како је истакла Теодора Вулетић са Института за психологију, који представља научну јединицу Филозофског факултета, студије психологије уписала је из љубави према психоанализи, али је истовремено желела да се бави и истраживачким радом, због чега данас задовољно констатује да је у свом раду успела да споји две највеће професионалне љубави. Она се приватно бави психотерапеутским радом, а на Институту за психологију ради истраживања и, како каже, има велику слободу да имплементира идеје које има и испитује оне психолошке феномене који је занимају.

„Ако желите да радите и останете на институту, услов је да имате докторат. Наш рад понекад заиста траје 24 часа дневно, али је веома динамичан и не осећате да време ’лети’. Ми често идемо на терен, увек спремамо радове за неку научну конференцију, али истовремено желимо и да популаризујемо нашу науку, због чега смо често у медијима у којима објашњавамо разне психолошке феномене”, каже Вулетићева.

Њена колегиница Светлана Павловић са Института за социолошка и криминолошка истраживања такође описује свој посао као веома динамичан и захтеван, уз додатак да је веома важна самодисциплина – било да је у питању организација посла, јер психолог најчешће сам смишља како да реализује неко истраживање, било да је у питању осећај када се мора престати са послом, да особа не би добила „синдром сагоревања”, јер обавља истраживање 12 сати дневно.

„Дешава се да током целе недеље само читам литературу, а онда сам целе наредне недеље на терену – у затвору или у васпитно-поправној установи. Није увек ’ултра’ занимљиво, али је извесно да је сваки дан различит и да се пуно научи”, закључује Павловићева.

Ања Ивановић, која је запослена као психолог у истраживачкој агенцији „Ипсос стратеџик маркетинг”, каже да су јој веома инспиративна истраживања о томе шта људи мисле о неком производу који је пласиран на тржиште, али и истраживања јавног мњења, која осликавају „пулс” нације. Она каже да је највише испуњава сазнање да излази у сусрет потребама људи.